У Новом Саду се све више гради и на ободима града

Све више људи се из других делова државе досељава у Нови Сад у потрази за бољим послом и животним стандардом, због чека се тражи квадрат више. Како објашњава председник синдиката грађевинских радника Новог Сада и Војводине Јосип Модић, Нови Сад је растао у висину, а како ће бити све мање парцела где се може зидати, полако ће се и ширити, што је у последње време посебно изражено са сремске стране града.

- По Генералном урбанистичком плану (ГУП) много тога је планирано. Највише полемике на јавној презентацији изазвао је план за бродоградилиште и Шодрош, где ће се градити стамбено-пословни комплекс, а планиране су бициклистичка и пешачка стаза па ће грађани моћи да иду од канала Дунав-Тиса-Дунав до Руменке - каже Модић додајући да се посебно водило рачуна о зеленим површинама. - Захтеви који се стављају пред инвеститоре приликом изградње вишеспратница зависе од локације. На пример, када је реч о паркиралиштима на појединим местима је дозвољено да зграда заузима 50 одсто површине плаца, а негде 30 одсто, што је случај на Карагачи и Алибеговцу, где се последње време све више гради. У граду је дозвољено да на половини плаца буде стамбени објекат, а остало да је предвиђено за паркинг. Иако инвеститори имају обавезу да приликом градње предвиде одређени број места за аутомобиле, паркинзи су остали проблем с којим ће се град морати позабавити.

Протеклих година грађено је на ободима Новог Сада - на Адицама и на Телепу који се полако се спајају с Футогом, потом на Новом насељу и у Петроварадину, у Улици Рачког и дуж нове пруге, док је у плану да око Цркве Свете Петке и игралишта буде направљен центар Петроварадина.

Бициклистичка инфраструктура

Како је Нови Сад одувек важио за бициклистички град, према Модићевим речима настоји се да се, по угледу на неке европске метрополе, популаризује вожња бицикла, односно смањи употреба приваних путничких возила.

Стога се граде и реконструишу бициклистичке стазе, а Град је у два наврата субвенционисао куповину бицикала. Такође, најављена је и изградња пешачке стазе од Петроварадина до Буковца на месту где је била стара пруга, која ће бити идеална за рекреацију.

- Оживела је и сремска страна града, те је најављено да ће грађани бити у могућности да легализују објекте који су “на дивље” саграђани на Мишелуку, док је око Ковид болнице у плану да се граде зграде или куће, што значи да би требало да никне читаво насеље с пропратним садржајима, попут школа, вртића, игралишта, а видећемо шта ће се дешавати на Алибеговцу јер су ту предвиђени туристичко-спортски садржаји - истиче Модић.

Модић каже да је разумљиво што људи негодују када се мења стари део града, али напомиње да је за све издата дозвола. Он појашњава да се у већини случајева радио о напуштеним и оронулим објектима, које су власници лако продали инвеститорима, како би решили своје стамбено питање.

- Уложено је доста у очување и обнову Подграђа, уређене су фасаде, замењени црепови, а идеја је да се тај део Петроварадина претвори у пешачку зону. Предуслов за то је да се изгради још један мост како би се решило питање саобраћаја, јер уколико Градић буде затворен за саобраћај моторним возилима житељи нипошто не смеју да испаштају због тога и да буду “удаљенији” од града, већ напротив да лакше и брже стижу на бачку страну - закључује наш саговорник.

С. Ковач