U Begeču nedostatak radnika najveća muka u vanrednom stanju

U selo smo stigli oko 10 časova i moglo se odmah primetiti da nema mnogo meštana na ulicama. Zakucali smo na vrata poljoprivrednog gazdinstva Đorđa Pavkova, proizvođača šargarepe, međutim, porodica nas je uputila na njivu jer je Đorđe od 5 sati tamo, zaliva šargarepu.

– Vanredno stanje na nas poljoprivrednike utiče na razne načine, a jedan od problema s kojima se suočavamo je taj što je većina radnika koji rade kod nas stariji ljudi – kaže nam Đorđe. – Oni su jako uplašeni pandemijom koja vlada i uopšte ne dolaze otkako je krenula čitava ova situacija, tako smo se i dogovorili. Mladi ljudi čine mali procenat radne snage, ali se nekako trudimo da izađemo na kraj s poslovima koji moraju biti obavljeni.

Kako kaže, sada su u posao malo više uključeni ukućani, uz nekoliko drugara koji su se ponudili da mu pomognu, iako se do sada nisu bavili poljoprivredom.

– Sav posao koji su radili naši stariji radnici je sada prešao na nas, tako da se bukvalno sada ne odmaramo, nemamo vremena po ceo dan ni da sednemo, da vam budem iskren, nemam toliko vremena ni da razmišljam o virusu, toliko posla imam da ne znam bukvalno gde mi je glava – priča naš sagovornik. – Što se tiče prodaje šargarepe, nismo imali nekih problema jer mi našu uglavnom izvozimo na tržište Evrope. Izvoznici su se blagovremeno snašli i na vreme smo izvadili sve moguće dozvole koje omogućavaju nesmetan izvoz. Domaće tržište je dosta problematično jer su sve pijace zatvorene i neko vreme isporučujemo veoma male količine robe. Jedino rade hipermarketi, s njima malo sarađujemo, ali zelene pijace su u velikom problemu. Znam dosta ljudi koji žive od zelenih pijaca, bukvalno izdržavaju svoje porodice, a za ovo vreme otkada traje vanredno stanje, nisu me nazvali nijednom, a obično se čujemo bar tri puta sedmično. Ne znam kako će oni preživeti i kako se oni snalaze, ali se nadam da će i oni uspeti da prebrode ovu krizu koja nas je snašla.

– Ono što ja kao proizvođač vidim je da niko od nadležnih nije jasno i precizno izašao i rekao kakve su mogućnosti nas, poljoprivrednika, u vezi s vanrednim stanjem – kazao je Nikola Živanov. – Bilo je reči da možemo da se obratimo upravama za dobijanje dozvole za rad na dan da bismo ostali duže u ataru, onda je posle išla priča da nam je dovoljno, ako nas posle 17 časova zateknu u traktoru, samo rešenje o registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu. Niko od nadležnih nije konkretno izašao u javnost i rekao nam šta ćemo moći da radimo u toku vanrednog stanja, da bismo znali da se pripremimo i da nemamo problema ukoliko nas zateknu na njivi posle propisanog vremena.

Kako kaže, sledeće sedmice bi trebalo da počnu da seju kukuruz i soju i za to treba dosta vremena za bacanje đubreta, sejanje i slično. Sve će to iziskivati da ostanu na njivi i nakon 17 časova, naročito vikendom, kada zabrana kreće već od 15. Stoga, kako kaže, jednostavno ne mogu da budu u zatvorenom i ispunjavaju propisane mere, zbog svoje proizvodnje na selu jer ipak je tu uložen veliki novac, koji treba da počne da im se vraća već od maja.

Kako kaže, pošto policijski čas počinje u 17 časova, često se desi da im fali sat do dva da sve završe na njivi za taj dan, ali se trude da ispoštuju to propisano vreme. Radnici neće ni da ostaju duže jer su dosta uplašeni.

– Meni nekad toliko znače ta dva sata da vam ne mogu opisati jer sutra imam novih poslova i obaveza koje treba postići do 17 sati, a na njivi sam ujutru od 5 – rekao je Pavkov. – Situacija je dosta komplikovana, nismo se do sada susretali s takvim ili sličnim problemima, ali snalazimo se, nadamo se da će ovo što pre proći i da ćemo što pre vratiti radnike i krenuti normalno u posao. Manji proizvođači su direktno pogođeni ovim problemima koji dolaze s virusom i mogu da kažem da će ih najteže prebroditi upravo oni.

Nakon razgovora, ostavili smo Đorđa da nastavi da montira sistem za navodnjavanje „kap po kap” da bi na vreme završio i pustio vodu da seme krene da bubri. U povratku smo uočili jednog poljoprivrednika na njivi još i iskoristili priliku da čujemo i njegovo mišljenje.

– Mi smo uspeli da posadimo mladi krompir pre cele ove situacije, tačnije, krajem februara, a pošto temperatura varira i on još nije izašao, verovatno ćemo morati sledeće nedelje da ga zalivamo – kaže poljoprivredni proizvođač Nikola Živanov. – Naše gazdinstvo se bavi proizvodnjom mladog krompira i kupusa i oko 1. maja izlazimo na tržište s mladim krompirom. Pošto će vanredno stanje, kako najavljuju, biti i u maju, ono će praviti problem i nama oko distribucije jer su zatvorene zelene pijace i Kvantaš, na kojima najveći deo našeg krompira završava. Onemogućeno nam je da prodajemo direktno robu krajnjem kupcu, odnosno građanima, a zatvaranjem Kvantaša su nam oduzeli mogućnost da prodajemo ljudima koji kasnije našu robu preprodaju dalje na malim pijacama. Ne znam kako ćemo uspeti, ali ćemo nekako morati.

I. Bakmaz