У Бегечу недостатак радника највећа мука у ванредном стању

У село смо стигли око 10 часова и могло се одмах приметити да нема много мештана на улицама. Закуцали смо на врата пољопривредног газдинства Ђорђа Павкова, произвођача шаргарепе, међутим, породица нас је упутила на њиву јер је Ђорђе од 5 сати тамо, залива шаргарепу.

– Ванредно стање на нас пољопривреднике утиче на разне начине, а један од проблема с којима се суочавамо је тај што је већина радника који раде код нас старији људи – каже нам Ђорђе. – Они су јако уплашени пандемијом која влада и уопште не долазе откако је кренула читава ова ситуација, тако смо се и договорили. Млади људи чине мали проценат радне снаге, али се некако трудимо да изађемо на крај с пословима који морају бити обављени.

Како каже, сада су у посао мало више укључени укућани, уз неколико другара који су се понудили да му помогну, иако се до сада нису бавили пољопривредом.

– Сав посао који су радили наши старији радници је сада прешао на нас, тако да се буквално сада не одмарамо, немамо времена по цео дан ни да седнемо, да вам будем искрен, немам толико времена ни да размишљам о вирусу, толико посла имам да не знам буквално где ми је глава – прича наш саговорник. – Што се тиче продаје шаргарепе, нисмо имали неких проблема јер ми нашу углавном извозимо на тржиште Европе. Извозници су се благовремено снашли и на време смо извадили све могуће дозволе које омогућавају несметан извоз. Домаће тржиште је доста проблематично јер су све пијаце затворене и неко време испоручујемо веома мале количине робе. Једино раде хипермаркети, с њима мало сарађујемо, али зелене пијаце су у великом проблему. Знам доста људи који живе од зелених пијаца, буквално издржавају своје породице, а за ово време откада траје ванредно стање, нису ме назвали ниједном, а обично се чујемо бар три пута седмично. Не знам како ће они преживети и како се они сналазе, али се надам да ће и они успети да преброде ову кризу која нас је снашла.

– Оно што ја као произвођач видим је да нико од надлежних није јасно и прецизно изашао и рекао какве су могућности нас, пољопривредника, у вези с ванредним стањем – казао је Никола Живанов. – Било је речи да можемо да се обратимо управама за добијање дозволе за рад на дан да бисмо остали дуже у атару, онда је после ишла прича да нам је довољно, ако нас после 17 часова затекну у трактору, само решење о регистрованом пољопривредном газдинству. Нико од надлежних није конкретно изашао у јавност и рекао нам шта ћемо моћи да радимо у току ванредног стања, да бисмо знали да се припремимо и да немамо проблема уколико нас затекну на њиви после прописаног времена.

Како каже, следеће седмице би требало да почну да сеју кукуруз и соју и за то треба доста времена за бацање ђубрета, сејање и слично. Све ће то изискивати да остану на њиви и након 17 часова, нарочито викендом, када забрана креће већ од 15. Стога, како каже, једноставно не могу да буду у затвореном и испуњавају прописане мере, због своје производње на селу јер ипак је ту уложен велики новац, који треба да почне да им се враћа већ од маја.

Како каже, пошто полицијски час почиње у 17 часова, често се деси да им фали сат до два да све заврше на њиви за тај дан, али се труде да испоштују то прописано време. Радници неће ни да остају дуже јер су доста уплашени.

– Мени некад толико значе та два сата да вам не могу описати јер сутра имам нових послова и обавеза које треба постићи до 17 сати, а на њиви сам ујутру од 5 – рекао је Павков. – Ситуација је доста компликована, нисмо се до сада сусретали с таквим или сличним проблемима, али сналазимо се, надамо се да ће ово што пре проћи и да ћемо што пре вратити раднике и кренути нормално у посао. Мањи произвођачи су директно погођени овим проблемима који долазе с вирусом и могу да кажем да ће их најтеже пребродити управо они.

Након разговора, оставили смо Ђорђа да настави да монтира систем за наводњавање „кап по кап” да би на време завршио и пустио воду да семе крене да бубри. У повратку смо уочили једног пољопривредника на њиви још и искористили прилику да чујемо и његово мишљење.

– Ми смо успели да посадимо млади кромпир пре целе ове ситуације, тачније, крајем фебруара, а пошто температура варира и он још није изашао, вероватно ћемо морати следеће недеље да га заливамо – каже пољопривредни произвођач Никола Живанов. – Наше газдинство се бави производњом младог кромпира и купуса и око 1. маја излазимо на тржиште с младим кромпиром. Пошто ће ванредно стање, како најављују, бити и у мају, оно ће правити проблем и нама око дистрибуције јер су затворене зелене пијаце и Кванташ, на којима највећи део нашег кромпира завршава. Онемогућено нам је да продајемо директно робу крајњем купцу, односно грађанима, а затварањем Кванташа су нам одузели могућност да продајемо људима који касније нашу робу препродају даље на малим пијацама. Не знам како ћемо успети, али ћемо некако морати.

И. Бакмаз