Trideset izbegličkih porodica dobija krov nad glavom
Bespovratnu pomoć za rešavanje stambenih potreba izbeglica dobilo je 30 porodica koje od početka devedesetih godina prošlog veka žive na novosadskoj adresi, ali od ove godine prvi put kao vlasnici nekog stambenog prostora.
Grad Novi Sad, u saradnji s Komesarijatom za izbeglice i migracije, dodelio je po 9.500 evra za kupovinu seoske kuće s okućnicom i 1.500 evra za nabavku građevinskog materijala i opreme za adaptaciju. Ugovori izabranim korisnicima uručeni su juče u Gradskoj kući.
„Ne možemo da vratimo vreme, da ispravimo neke greške ili reagujemo odgovornije, kako je trebalo kao društvo, ali sam neizmerno srećan što smo danas u prilici da obezbedimo novi dom za 30 porodica“, istakao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. „Nije bitan broj, nisu bitne ni pare, to je mnogo više od ekonomskog ekvivalenta, ovde je pitanje odnosa prema životu, pitanje odnosa prema ljudima. Ovi naši ljudi su godinama bili na marginama, izopšteni. Često smo okretali glavu na drugu stranu, a oni su izgubili sve što su imali i što su stvarali decenijama, a njihove porodice vekovima.“
Iako nemile događaje s kraja prošlog veka niko i ništa ne može nadomestiti, takva vrsta pomoći ipak je dobrodošla i predstavlja svojevrsnu olakšicu.
„Lepo je znati da neko misli na vas i da je neko voljan i željan da vam pomogne da profunkcioišete kako treba i drago mi je što je to Novi Sad, grad koji je moj dom od 1991. godine“, rekla je Dragana Isaković Brestovac, koja je te godine gospićku adresu iz Like zamenila novosadskom u Vojvodini.
„Prezadovoljna sam, oduševljena i zahvalna. Do sada smo živeli u iznajmljenom prostoru suprug, ja i troje maloletne dece. Pokušavali smo da obezbedimo sebi nešto drugo, ali takva su vremena da je teško s dve prosečne plate izgurati i priuštiti sve što treba.
Grad Novi Sad nema podatak o tome koliko još ima izbegličkih porodica na teritoriji grada, ali se aktivno radi na izgradnji oko 270 stanova u Veterniku i nešto manje u Futogu, koji će biti namenjeni socijalno najugroženijim porodicama.“
L. Radlovački