Tридесет избегличких породица добија кров над главом
Бесповратну помоћ за решавање стамбених потреба избеглица добило је 30 породица које од почетка деведесетих година прошлог века живе на новосадској адреси, али од ове године први пут као власници неког стамбеног простора.
Град Нови Сад, у сарадњи с Комесаријатом за избеглице и миграције, доделио је по 9.500 евра за куповину сеоске куће с окућницом и 1.500 евра за набавку грађевинског материјала и опреме за адаптацију. Уговори изабраним корисницима уручени су јуче у Градској кући.
„Не можемо да вратимо време, да исправимо неке грешке или реагујемо одговорније, како је требало као друштво, али сам неизмерно срећан што смо данас у прилици да обезбедимо нови дом за 30 породица“, истакао је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић. „Није битан број, нису битне ни паре, то је много више од економског еквивалента, овде је питање односа према животу, питање односа према људима. Ови наши људи су годинама били на маргинама, изопштени. Често смо окретали главу на другу страну, а они су изгубили све што су имали и што су стварали деценијама, а њихове породице вековима.“
Иако немиле догађаје с краја прошлог века нико и ништа не може надоместити, таква врста помоћи ипак је добродошла и представља својеврсну олакшицу.
„Лепо је знати да неко мисли на вас и да је неко вољан и жељан да вам помогне да профункциоишете како треба и драго ми је што је то Нови Сад, град који је мој дом од 1991. године“, рекла је Драгана Исаковић Брестовац, која је те године госпићку адресу из Лике заменила новосадском у Војводини.
„Презадовољна сам, одушевљена и захвална. До сада смо живели у изнајмљеном простору супруг, ја и троје малолетне деце. Покушавали смо да обезбедимо себи нешто друго, али таква су времена да је тешко с две просечне плате изгурати и приуштити све што треба.
Град Нови Сад нема податак о томе колико још има избегличких породица на територији града, али се активно ради на изградњи око 270 станова у Ветернику и нешто мање у Футогу, који ће бити намењени социјално најугроженијим породицама.“
Л. Радловачки