Svratište za decu je sigurni kutak i tokom leta

Istina, u vreme nižih temperatura ima više dece koja koriste pomenutu uslugu, ali se iz godine u godinu javlja trend porasta broja dece i tokom leta.

– Starija deca uglavnom sad idu u nadnicu, rade na njivama, a velik broj je i onih koji rade sa sekundarnim sirovinama – objašnjava koordinator Svratišta Vuk Kockar, dodajući da je školsku 2017/2018. godinu većina dece završila uspešno. – Na popravni ispit će morati da idu uglavnom deca koja nisu bila redovni na nastavi. Ostali, koji su dolazili na časove, završili su razred s veoma uspešnim prosecima.

One koji su tokom godine bili najvredniji čeka nagrada, odnosno odlasci na ekskurzije, kampove, more...

– Godinama unazad je takva praksa, tako da deca od početka znaju kolike su im šanse da odu na neki od izleta. Uvek ima onih koji se razočaraju, ali mi ostavimo prostora da se u međuvremenu poprave i dokažu, pa da i oni zasluže odlazak na put – kaže Vuk Kockar.

Međutim, ma koliko se trudili i bili uspešni, neminovno nailaze na odbacivanje i diskriminaciju u društvu. Kako navodi koordinator Svratišta, dobroj deci poslodavci neće da daju ni šansu, a kamoli da ih zaposle.

– Više zavisi od okoline, nego od same dece – ističe Kockar. – Ima dece koja zaslužuju šansu i mogu biti produktivni članovi društva. Mi ih osnažujemo u smislu da završe školu i pripremamo ih za to da će se susretati s diskriminacijom, ali im objašnjavamo i kako da se bore protiv nje. Trudimo se da pokrijemo sve frontove na kojima će se oni kasnije boriti.

Da bi došli do novca, mališani se neretko bave prosjačenjem, ali to rade da bi zadovoljili „sitne potrebe”, poput kupovine soka, sladoleda, grickalica,... Iz Svratišta apeluju na građane da deci ne ostavljaju novac, već da ih upute u tu ustanovu, koja se nalazi na Bulevaru oslobođenja 39. Otvoreni su svakog radnog dana od 8 do 20.30 časova i vikendom od 10 do 17.

Tokom naše posete zatekli smo svega troje dece. Uglavnom su sedeli u dnevnom boravku i ćaskali s vaspitačima, ali bili su raspoloženi i da s nama podele pokoju tajnu, utisak, planove...

– Dolazim svaki drugi-treći dan i ostajem po dva-tri sata – kaže Edi (18), koji najviše voli da se druži s ostalom decom i vaspitačima. – Kad nisam ovde, onda kod kuće gledam filmove ili idem u otpad ako treba nešto da utovarim-istovarim, da pomognem tati ako ne može sam. Može da se zaradi ako hoćeš.

Edi je završio Osnovnu školu „Milan Petrović” i juče je polagao prijemni ispit za srednju školu. Još uvek nije odlučio koji smer bi upisao, ali bi voleo da bude stolar, bravar ili krojač. Kaže da ume da radi s iglom i koncem i da zna svašta da šije.

Donacije za dobar raspust

Počinje leto, prilika da se deca opuste u kampovima i na moru, ali i da odu na, recimo, ekskurziju u Belu Crkvu, zavisi isključivo od velikodušnosti donatora koji svojom humanošću omogućuju, ili ne, da se korisnici Svratišta izmeste i u neku drugu sredinu. Takođe, dolaze visoke temperature, a deci je najpotrebna letnja garderoba, peškiri za plažu, ali i školski pribor, budući da će raspust brzo proći, jer – sve što je lepo, kratko traje!

– Važno je to da se ide u školu da bi se stekao neki zanat i posle da bismo mogli da se zaposlimo, a i meni nikad nije bilo dosadno u školi – savetuje svoje mlađe drugare Edi, koji živi na Adicama.

I Nela (12) voli školu, iako još uvek u nju nije krenula, ali, kako kaže, najviše voli da računa. Ali i da sluša muziku, da se dopisuje s drugarima preko „Fejsbuka”, hrani papagaje u Svratištu... Ipak, to je njihov kutak, u kojem mogu da se osećaju sigurno, da budu deca, da ne brinu o drugima i da se opuste.

Tekst i foto: L. Radlovački