Свратиште за децу је сигурни кутак и током лета
Крај школске године доноси нове радости и много слободног времена за најмлађе, па тако и за кориснике Дневног боравка Свратишта за децу и младе. У просеку око 35 малишана свакодневно посећује просторије Свратишта и, иако се задржавају краће него зими, у току дана се више пута враћају на оброк, освежење, заклон од врућине и слично.
Истина, у време нижих температура има више деце која користе поменуту услугу, али се из године у годину јавља тренд пораста броја деце и током лета.
– Старија деца углавном сад иду у надницу, раде на њивама, а велик број је и оних који раде са секундарним сировинама – објашњава координатор Свратишта Вук Коцкар, додајући да је школску 2017/2018. годину већина деце завршила успешно. – На поправни испит ће морати да иду углавном деца која нису била редовни на настави. Остали, који су долазили на часове, завршили су разред с веома успешним просецима.
Оне који су током године били највреднији чека награда, односно одласци на екскурзије, кампове, море...
– Годинама уназад је таква пракса, тако да деца од почетка знају колике су им шансе да оду на неки од излета. Увек има оних који се разочарају, али ми оставимо простора да се у међувремену поправе и докажу, па да и они заслуже одлазак на пут – каже Вук Коцкар.
Међутим, ма колико се трудили и били успешни, неминовно наилазе на одбацивање и дискриминацију у друштву. Како наводи координатор Свратишта, доброј деци послодавци неће да дају ни шансу, а камоли да их запосле.
– Више зависи од околине, него од саме деце – истиче Коцкар. – Има деце која заслужују шансу и могу бити продуктивни чланови друштва. Ми их оснажујемо у смислу да заврше школу и припремамо их за то да ће се сусретати с дискриминацијом, али им објашњавамо и како да се боре против ње. Трудимо се да покријемо све фронтове на којима ће се они касније борити.
Да би дошли до новца, малишани се неретко баве просјачењем, али то раде да би задовољили „ситне потребе”, попут куповине сока, сладоледа, грицкалица,... Из Свратишта апелују на грађане да деци не остављају новац, већ да их упуте у ту установу, која се налази на Булевару ослобођења 39. Отворени су сваког радног дана од 8 до 20.30 часова и викендом од 10 до 17.
Током наше посете затекли смо свега троје деце. Углавном су седели у дневном боравку и ћаскали с васпитачима, али били су расположени и да с нама поделе покоју тајну, утисак, планове...
– Долазим сваки други-трећи дан и остајем по два-три сата – каже Еди (18), који највише воли да се дружи с осталом децом и васпитачима. – Кад нисам овде, онда код куће гледам филмове или идем у отпад ако треба нешто да утоварим-истоварим, да помогнем тати ако не може сам. Може да се заради ако хоћеш.
Еди је завршио Основну школу „Милан Петровић” и јуче је полагао пријемни испит за средњу школу. Још увек није одлучио који смер би уписао, али би волео да буде столар, бравар или кројач. Каже да уме да ради с иглом и концем и да зна свашта да шије.
Донације за добар распуст
Почиње лето, прилика да се деца опусте у камповима и на мору, али и да оду на, рецимо, екскурзију у Белу Цркву, зависи искључиво од великодушности донатора који својом хуманошћу омогућују, или не, да се корисници Свратишта изместе и у неку другу средину. Такође, долазе високе температуре, а деци је најпотребна летња гардероба, пешкири за плажу, али и школски прибор, будући да ће распуст брзо проћи, јер – све што је лепо, кратко траје!
– Важно је то да се иде у школу да би се стекао неки занат и после да бисмо могли да се запослимо, а и мени никад није било досадно у школи – саветује своје млађе другаре Еди, који живи на Адицама.
И Нела (12) воли школу, иако још увек у њу није кренула, али, како каже, највише воли да рачуна. Али и да слуша музику, да се дописује с другарима преко „Фејсбука”, храни папагаје у Свратишту... Ипак, то је њихов кутак, у којем могу да се осећају сигурно, да буду деца, да не брину о другима и да се опусте.
Текст и фото: Л. Радловачки