Stigla nam baba Marta
Prošle nedelje kada su nas prijatno iznenadile prolećne temerature, kada je grad procvetao okupan sunčevim zracima, a bašte kafića bile skoro pune kao da je sredina maja, sve mi je bilo lakše i lepše.
Obaveze se više nisu činile naporne, išla sam na fakultet i posao raspoloženija nego ikada. Onda je, nažalost, došao zakasneli sneg. Ne kaže se za džabe baba Marta za mesec u koji smo ušli, zar ne?
Kada je stigao sneg, ođednom sam izgubila volju za svakom aktivnošću koju sam do pre koji dan obavljala sa osmehom na licu. Ne znam da li je kod vas tako, kod mene se ovo stanje ne menja već dvadeset i dve godine, ali mojim raspoloženjem u najvećoj meri upravlja prizor koji vidim kroz prozor kada se probudim. U poslednjih nekoliko meseci svaka neobavezna konverzacija sa taksistom ili nekom radnicom u prodavnici mi se uglavnom svede na čuđenje kakvo je ovo nenormalno vreme napolju. Da li je to stvarno do vremena ili nam ne odgovaraju ni leto ni zima, a očigledno nam ni proleće i jesen nisu po ukusu, razmišljam dok neobavezno razgovaram sa vama u nedostatku boljih tema, čekajući onaj „šareni” prizor napolju da preuzme vlast nad ovim sivo-belim i donese inspiraciju.
Nataša Stanojčić