Srednjovekovni pokliči usred Dunavskog parka

Prisustvovali ste treningu larp (live action role play) klubova, odnosno „fakcija”, koji, iako mogu da izgledaju prilično brutalno, služe zabavi i prilično su bezbedni, ali i vrlo uzbudljivi i srčani.

"Larp je možda najjednostavnije opisati kao igranje video-igrica u stvarnom životu, gde imate tuču, borbe, taktiziranje, ali i „role play” – glumljenje likova čudovišta, magova... ", objašnjava Dejan Matasić, inače član jednog od novosadskih larp klubova, „Trident”, dok Aleksandar Lesmajster iz suparničkog tabora, fakcije „Vukovi mladog meseca”, dodaje da je reč o srednjovekovnim borbama s elementima fantazije, kao u „Gospodaru prstenova”.

Žene u larpu, iako u manjini, nisu neoznanica, te jedna od njih čak trenira „Vukove mladog meseca”. Naši sagovornici tvrde da su u larpu svi jednaki, ali da „pripadnice nežnijeg pola” ipak umeju da budu nemilosrdnije u borbi, pa se dešavalo i da gađaju u zabranjene zone kad im nešto nije po volji. 

"Mnogo su „gadne” kad odvale, ne štede nimalo ", iskren je Dejan Matasić i dodaje da postoji apsolutno poštovanje i u larpu svi su ravnopravni.

Osim vitezova, na treninzima ili turnirima larpovaca mogu se naći i svi ostali likovi kojima su inače ispunjene srednjovekovne priče, pa ima i kovača, švalja, ali i zmajeva ili magova.

Uz to, oni koji glume tzv. non-playable characters mogu da budu i čudovišta, vampiri, banditi, zombiji i šta god im već padne na pamet, a osim borbe, deo priče su i razne magije i rituali, kao što je, na primer, ritual vaskrsnuća.

"Te priče obično dolaze iz mašte vođa. Postoji nekoliko larp sistema u Srbiji, neki su bazirani na glumi i kostimima, a neki na čistoj borbi i pokušajima da se protivnici savladaju taktikom volje. Određeni sistemi imaju mape i teritorije koje se osvajaju pa se onda organizuju turniri s mnogo više ljudi, gde postoje sukobljene vojske, odnosno fakcije ", kaže Matasić.

Aleksandar priznaje da se dešava da nekome, ko već ima slabo rame ili koleno, iskoči zglob, ali da se to sve brzo sanira, te da su manje povrede moguće jer je ipak reč o vrsti kontaktnog sporta. Zbog toga postoje članovi koji su zaduženi za pregledanje oružja pre svakog „okršaja” da bi osigurali da je bezbedno za upotrebu i eliminisali što više šansi da se neko povredi. Postoje zabranjene regije – glava, međunožje i, kod žena, grudi, a ako neko ta pravila prekrši, borba se zaustavlja i on bude diskvalifikovan.

"Ipak je to „ful-kontakt”, ne sedimo pred kompjuterima",  kaže Aleksandar i dodaje nije baš da se igramo pa zamišljamo, ili se igramo štapovima. Ima ljudi koji nose čak i metalni oklop sa sve šlemom, kao pravi vitezovi. 

Oklop od čelika i kože svojeručno izrađuje vođa „Tridenta” Filip Gajić. On je glavni kovač ekipe i svim svojim „saborcima” pravi opremu. U tome mu pomaže i njegova devojka, takođe članica ekipe, koja šije odore za ekipu, zajedno s Dejanom Matasićem, koji je po struci, inače, medicinar, a kome je ekipa, u međuvremenu, kupila mašinu za šivenje. Sve prave sami i potvrđuju da je larp, u stvari, strast, ali i korisna fizička i emotivna vežba.

Kao i alkohol i psihoaktivne supstance, psovanje prtivnika u borbi je strogo zabranjeno. To je odlučeno pre nekoliko godina jer su, po Aleksandrovim rečima, psovke stvarale nepotrebnu tenziju. 

"Ipak, ako neko glumi da je „elf”, mogu mu reći „Šta je, ti, šiljouhi?” i takvo „vređanje” kao deo glume je u redu", objanjava Dejan Matasić.

"Trčimo, skačemo, radimo vežbe, sklekove, mačujemo se, rukujemo oružjem koje nekad nije baš jednostavno. Zavolećete svog lika, uživićete se u ulogu, upoznaćete ljude koji će vam se svideti, ili ne, sve u sklopu igre, a morate biti dovoljno zreli da razlučite da vam je neko samo u igri neprijatelj. Larp je jedno veliko druženje, upoznavanje novih i zanimljivih ljudi, kreativno izražavanje kroz „armor”, kostime, nakit. U larpu ratujemo, mrzimo se, a kad se trening završi: „Ajmo svi na piće!”",  kaže Dejan Matasić.

D. Ristić