Средњовековни покличи усред Дунавског парка

Присуствовали сте тренингу ларп (ливе ацтион role play) klubova, односно „факција”, који, иако могу да изгледају прилично брутално, служе забави и прилично су безбедни, али и врло узбудљиви и срчани.

"Ларп је можда најједноставније описати као играње видео-игрица у стварном животу, где имате тучу, борбе, тактизирање, али и „роле play” – глумљење ликова чудовишта, магова... ", објашњава Дејан Матасић, иначе члан једног од новосадских ларп клубова, „Тридент”, док Александар Лесмајстер из супарничког табора, факције „Вукови младог месеца”, додаје да је реч о средњовековним борбама с елементима фантазије, као у „Господару прстенова”.

Жене у ларпу, иако у мањини, нису неознаница, те једна од њих чак тренира „Вукове младог месеца”. Наши саговорници тврде да су у ларпу сви једнаки, али да „припаднице нежнијег пола” ипак умеју да буду немилосрдније у борби, па се дешавало и да гађају у забрањене зоне кад им нешто није по вољи. 

"Много су „гадне” кад одвале, не штеде нимало ", искрен је Дејан Матасић и додаје да постоји апсолутно поштовање и у ларпу сви су равноправни.

Осим витезова, на тренинзима или турнирима ларповаца могу се наћи и сви остали ликови којима су иначе испуњене средњовековне приче, па има и ковача, шваља, али и змајева или магова.

Уз то, они који глуме тзв. non-playable characters mogu да буду и чудовишта, вампири, бандити, зомбији и шта год им већ падне на памет, а осим борбе, део приче су и разне магије и ритуали, као што је, на пример, ритуал васкрснућа.

"Те приче обично долазе из маште вођа. Постоји неколико ларп система у Србији, неки су базирани на глуми и костимима, а неки на чистој борби и покушајима да се противници савладају тактиком воље. Одређени системи имају мапе и територије које се освајају па се онда организују турнири с много више људи, где постоје сукобљене војске, односно факције ", каже Матасић.

Александар признаје да се дешава да некоме, ко већ има слабо раме или колено, искочи зглоб, али да се то све брзо санира, те да су мање повреде могуће јер је ипак реч о врсти контактног спорта. Због тога постоје чланови који су задужени за прегледање оружја пре сваког „окршаја” да би осигурали да је безбедно за употребу и елиминисали што више шанси да се неко повреди. Постоје забрањене регије – глава, међуножје и, код жена, груди, а ако неко та правила прекрши, борба се зауставља и он буде дисквалификован.

"Ипак је то „фул-контакт”, не седимо пред компјутерима",  каже Александар и додаје није баш да се играмо па замишљамо, или се играмо штаповима. Има људи који носе чак и метални оклоп са све шлемом, као прави витезови. 

Оклоп од челика и коже својеручно израђује вођа „Тридента” Филип Гајић. Он је главни ковач екипе и свим својим „саборцима” прави опрему. У томе му помаже и његова девојка, такође чланица екипе, која шије одоре за екипу, заједно с Дејаном Матасићем, који је по струци, иначе, медицинар, а коме је екипа, у међувремену, купила машину за шивење. Све праве сами и потврђују да је ларп, у ствари, страст, али и корисна физичка и емотивна вежба.

Као и алкохол и психоактивне супстанце, псовање пртивника у борби је строго забрањено. То је одлучено пре неколико година јер су, по Александровим речима, псовке стварале непотребну тензију. 

"Ипак, ако неко глуми да је „елф”, могу му рећи „Шта је, ти, шиљоухи?” и такво „вређање” као део глуме је у реду", објањава Дејан Матасић.

"Трчимо, скачемо, радимо вежбе, склекове, мачујемо се, рукујемо оружјем које некад није баш једноставно. Заволећете свог лика, уживићете се у улогу, упознаћете људе који ће вам се свидети, или не, све у склопу игре, а морате бити довољно зрели да разлучите да вам је неко само у игри непријатељ. Ларп је једно велико дружење, упознавање нових и занимљивих људи, креативно изражавање кроз „армор”, костиме, накит. У ларпу ратујемо, мрзимо се, а кад се тренинг заврши: „Ајмо сви на пиће!”",  каже Дејан Матасић.

Д. Ристић