Smeće gde mu mesto nije: Zar heroj, pa da puši

Brzonestajući sneg koji je napadao proteklih dana nije uspeo da sakrije ni metalik plavo pakovanje, a kamoli nekulturu i bahatost onoga kome je prethodno pripadalo. I tako, danima je prazna kutija cigareta poluzgužvano posmatrala svet oko sebe u Ulici Heroja Pinkija, dok je jednog trenutka, valjda kako se tu našla, tako i nestala.

Boško Palkovljević, poznatiji pod nadimkom Pinki, rođen je 1920. godine u selu Manđelos, kod Sremske Mitrovice. Po završetku osnovne, upisuje se u Srednju mašinsku školu u Novom Sadu, tokom koje se priključio Savezu komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), a čiji je postao rukovodilac 1940. godine. Boreći se za bolje uslove tokom školovanja, a podržavajući i ondašnje proteste tekstilnih radnika, Boško biva uhapšen na dva meseca. Po izbijanju Drugog svetskog rata na našim prostorima, Pinki se dobrovoljno prijavljuje u vojsku i ubrzo biva zarobljen. Premda je trebalo da završi u nekom od sabirnih logora, uspeva da pobegne, ponevši sa sobom jednu bombu i mitraljez, te se priključuje partizanima na Fruškoj gori.

U njegovoj ratnoj biografiji dalo se zabeležiti nekoliko značajnijih poduhvata. Recimo, prvi voz u Sremu digao je u vazduh minom koju je sam napravio, a potom i most na Bosutu, koji su tada čuvale ustaše. Naime, preobučen u domobransku uniformu, uspeo je da „nasedla” stražare, ubije ih i sruši most. Pinki je bio i partizanski kurir iz Srema, a tokom svojih probijanja kroz neprijateljsku teritoriju, četnici su ga zarobili, ali je uspeo da se oslobodi i vrati u Srem.

Ubijen je u Maloj Remeti, pokušavajući da oslobodi svoj narod od napada Nemaca. Međutim, presudio mu je jedan mitraljeski rafal, zbog čega je preminuo u 23. godini. Njegovi posmrtni ostaci nalaze se na Spomen-groblju u Sremskoj Mitrovici, gde je Pinki sahranjen zajedno sa svojim stradalim drugovima. Za narodnog heroja proglašen je 25. oktobra 1943. godine.

Tekst i foto: L. Radlovački