Slike Vojvodine u presovanoj slami umetnika Gavre Radina

Potpuno samouk, Gavra Radin je sa 14 godina napravio prvu sliku, po ugledu na poklon napravljen od slame koji je dobila njegova baba.

– Nakon prve urađene slike, 1966. godine otišao sam u vojsku, a tek nekoliko godina posle povratka, nastavio sam da slikam – kazao je Radin. – Od odlaska u penziju, već šest godina, izrađujem slike od slame bez prekida, a do sada sam ih uradio 70.

Gavra Radin nikada nije želeo da prodaje slike, a svoju umetnost poklonio je tek nekolicini prijatelja.

– Ne interesuje me novac, to je hobi koji me opušta i ispunjava mi vreme – rekao je on, i objasnio da je to celogodišnji proces kojem je potrebno posvetiti mnogo pažnje. – Kada počne zrenje pšenice i ječma, tada nasečem malo slame. Biram mekane, tanke stabljike, koje kasnije potapam u vruću vodu, nakon čega ih peglam.

Potrebno je pogoditi savršen momenat za branje pšenice jer, ukoliko slamu izlomi mašina, ona postaje neupotrebljiva. Nakon što se slama potpari, precepi i ispegla starinskom peglom, ona koja je lepša se ostavlja, dok se ostale stabljike nijansiraju daljim peglanjem.

– Nakon procesa pripreme slame, počinjem da je krojim i sklapam. Slike kreiram na osnovu fotografija koje napravim sam ili pronađem na internetu, nakon čega pravim skicu, a dalje posao uradi marljivost i smirenost.

Iako slike od slame vremenom menjaju boju i potamne, njihov vek trajanja je veoma dug i vredan svakog uloženog sata.

– Za svaku sliku mi je potrebno između 30 i 70 časova, u zavisnosti od kompleksnosti – kazao je Gavra Radin. – Ranije mi je bilo potrebno mnogo više vremena, ali sada sam se izveštio.

Ove zime bio je izuzetno vredan, te je napravio 21 sliku. Svakoj je posvetio između pet i šest dana, na kosom stolu koji je sam napravio isključivo za slikanje, dok se tačan broj utrošenih sati nalazi na poleđini svake slike.

– Inspiraciju pronalazim u lepim zgadama, kojih u Srbiji, a pogotovo Vojvodini, ima mnogo – rekao je Radin. – Iako sam upoznao ljude koji prožimaju umetnost i slamu, nikada nisam upoznao nikoga ko koristi istu tehniku, da bismo razmenili ideje i iskustva.

Gavra Radin je u oslikao gotovo sve znamenitosti naše zemlje, među kojima su i prvo pozorište Dunđerskog, stara zgrada Pošte, Sinagoga, ali i brojni manastiri i crkve. Svake godine, na manifestaciji „Čvarak fest” u Kaću, zajedno s ostalim umetnicima, Gavra izlaže svoje slike. Lane ih je izlagao i u centru Novog Sada, a u budućnosti se nada još nekoj izložbi van Kaća.

Alat za izradu slika je jednostavan: potrebni su skalpel, makazice, pinceta, zumbe i lenjiri. Sve se lepi na običan hamer-papir, ali uprkos na prvi pogled jednostavnoj tehnici, niko do sada nije nasledio njegov zanat.

– Voleo bih da nekome prenesem znanje koje posedujem, i valjda će se neko prijaviti. Nema tajni u ovoj umetnosti, a želim neku konkurenciju, da me podstakne da se takmičim – objašnjava on.

Osim osnovnih alata, potrebni su i strpljenje, vreme i preciznost. Iz slike u sliku, Gavra Radin otkriva neku novu „caku” i ne plaši se novih izazova.

D. Andulajević

Foto: F. Bakić