Слике Војводине у пресованој слами уметника Гавре Радина

Потпуно самоук, Гавра Радин је са 14 година направио прву слику, по угледу на поклон направљен од сламе који је добила његова баба.

– Након прве урађене слике, 1966. године отишао сам у војску, а тек неколико година после повратка, наставио сам да сликам – казао је Радин. – Од одласка у пензију, већ шест година, израђујем слике од сламе без прекида, а до сада сам их урадио 70.

Гавра Радин никада није желео да продаје слике, а своју уметност поклонио је тек неколицини пријатеља.

– Не интересује ме новац, то је хоби који ме опушта и испуњава ми време – рекао је он, и објаснио да је то целогодишњи процес којем је потребно посветити много пажње. – Када почне зрење пшенице и јечма, тада насечем мало сламе. Бирам мекане, танке стабљике, које касније потапам у врућу воду, након чега их пеглам.

Потребно је погодити савршен моменат за брање пшенице јер, уколико сламу изломи машина, она постаје неупотребљива. Након што се слама потпари, прецепи и испегла старинском пеглом, она која је лепша се оставља, док се остале стабљике нијансирају даљим пеглањем.

– Након процеса припреме сламе, почињем да је кројим и склапам. Слике креирам на основу фотографија које направим сам или пронађем на интернету, након чега правим скицу, а даље посао уради марљивост и смиреност.

Иако слике од сламе временом мењају боју и потамне, њихов век трајања је веома дуг и вредан сваког уложеног сата.

– За сваку слику ми је потребно између 30 и 70 часова, у зависности од комплексности – казао је Гавра Радин. – Раније ми је било потребно много више времена, али сада сам се извештио.

Ове зиме био је изузетно вредан, те је направио 21 слику. Свакој је посветио између пет и шест дана, на косом столу који је сам направио искључиво за сликање, док се тачан број утрошених сати налази на полеђини сваке слике.

– Инспирацију проналазим у лепим згадама, којих у Србији, а поготово Војводини, има много – рекао је Радин. – Иако сам упознао људе који прожимају уметност и сламу, никада нисам упознао никога ко користи исту технику, да бисмо разменили идеје и искуства.

Гавра Радин је у осликао готово све знаменитости наше земље, међу којима су и прво позориште Дунђерског, стара зграда Поште, Синагога, али и бројни манастири и цркве. Сваке године, на манифестацији „Чварак фест” у Каћу, заједно с осталим уметницима, Гавра излаже своје слике. Лане их је излагао и у центру Новог Сада, а у будућности се нада још некој изложби ван Каћа.

Алат за израду слика је једноставан: потребни су скалпел, маказице, пинцета, зумбе и лењири. Све се лепи на обичан хамер-папир, али упркос на први поглед једноставној техници, нико до сада није наследио његов занат.

– Волео бих да некоме пренесем знање које поседујем, и ваљда ће се неко пријавити. Нема тајни у овој уметности, а желим неку конкуренцију, да ме подстакне да се такмичим – објашњава он.

Осим основних алата, потребни су и стрпљење, време и прецизност. Из слике у слику, Гавра Радин открива неку нову „цаку” и не плаши се нових изазова.

Д. Андулајевић

Фото: Ф. Бакић