Slaven Balać: Sviranje je neopisiv osećaj

i odrasta na sceni i putujući svetom. Logično se nameće pitanje kako to dete uspeva sve da postigne, i zar mu nije naporno, ali Slaven Balać, mladi klarinetista, samouvereno odgovara da, „kada nešto zaista voliš, ništa ti nije teško”.

– Ništa mi nije problem. Znam da ću se muzikom baviti celog života jer ne planiram da odustanem – uverava nas Novosađanin Slaven, koji odrasta u muzičkoj porodici.

Otac Slobodan je profesor i specijalista klarineta, a majka Mirjana profesor solfeđa i muzičke kulture.

– Roditelji su dosta uticali na moje bavljenje muzikom. Kao mali, voleo sam da slušam tatu kako svira klarinet pa sam hteo i ja da probam. Klarinet je lep na oko, lepe su klapne i srebrni sjaj. A osećanje koje doživim kada proizvodi zvuk jednostavno ne mogu da opišem – kaže on.

Trenutno je učenik dve osnovne škole. Pohađa drugi razred Muzičke škole „Kosta Manojlović” u Zemunu, kao i sedmi razred, po ubrzanom procesu, u OŠ „Žarko Zrenjanin” u Novom Sadu. Odnedavno je stalni i najmlađi član Filharmonije mladih „Borislav Pašćan” te tokom nedelje dva puta mora da ide u Beograd na probe. S devet godina, nakon isključivo kućne obuke, imao je prvi javni nastup u Subotici, na Internacionalnom festivalu FEMUS, na kojem je osvojio drugo mesto. Nepuna dva meseca kasnije otišao je na 9. međunarodno takmičenje duvačkih instrumenata u Požarevcu, gde je osvojio prvu nagradu s 98,50 bodova. Tako su, polako ali sigurno, krenule da se nižu diplome s raznih domaćih i svetskih takmičenja, te Slaven za sada ima gotovo 40 priznanja s više od 20 takmičenja. Ali, kako njegova mama kaže, „Nagrade su nešto što dođe i prođe na uzlaznoj putanji”.

– Bavljenje muzikom mi dosta pruža. Pre svega, imam priliku da se bavim čime želim, putujem svetom, upoznajem nove ljude i kulture, a već mogu i da živim od toga – zadovoljan je Slaven, kome sa može pozavideti što, na neki način, živi san mnogih od nas.

Iako je ušao u svet muzike zahvaljujući roditeljima, ipak ni njima nije lako, te ne prestaju da se trude i da mu pomažu.

– Kao roditelji, imamo strahovito veliku presiju nad glavom – objašnjava mama Mirjana. – Trudimo se da ga usmeravamo, da mu otvorimo sva vrata, da mu sve pružimo, ali da njegova bude poslednja. Sve nastupe i takmičenja, naročito u inostranstvu, finansiramo sami. To podrazumeva put, smeštaj, hranu, kotizaciju... A svako njegovo kretanje podrazumeva da ga mi pratimo. Ne bismo da ga ostavljamo samog ni kao roditelji, a ni kao pedagozi koji mu još uvek pomažu u muzici.

Čini se kao da je još rano, ali Slaven već ozbiljno razmišlja o nastavku obrazovanja. Budući da je dobio ponude, ali i preporuke, od raznih profesora sa svetskih koledža i univerziteta, mladi klarinetista za sada zna da će srednju upisati verovatno u Zemunu, iako je dobio ponudu da ode na konzervatorijum u Sloveniju, a za koledž se dvoumi između odlaska na studije u Kanadu ili Nemačku.

– U inostranstvu su jači univerziteti pa samim tim i pedagozi, a to mi je najbitnije. Važno mi je kako profesor predaje i da me razume, a ne to koliko je dobar muzičar – kaže Slaven.

– Važan je pedagog koji će odnegovati ono što je začeto u Slavenu – dodaje mama Mirjana. – Važno je da ga razvijaju negujući Slavenov unikatni izraz, da mu ne uguše pravu emociju pa da naprave od njega plagijatora.

Ali, dok dođe pravo vreme za odlazak na studije, Slavena čeka još pregršt nastupa i takmičenja. Tako 21. juna ima solistički nastup s Filharmonijom mladih „Borislav Pašćan”.

L. Radlovački

Takmičarska sezona uspešno završena

Ovogodišnju takmičarsku sezonu Slaven je završio 29. maja osvajanjem prve nagrade na 13. Majskim susretma mladih duvača u Lazarevcu. Tako da, kada se sve sabere, u ovoj školskoj godini mladi klarinetista ima osvojenih šest prvih, tri druge i jednu treću nagradu, a okušao se, kako u solo disciplini, tako i u kategoriji kamernih sastava.

Veliko dete, a prvak sveta

Za dete od 13 godina veoma je važan i odnos s vršnjacima. Budući da Slaven pohađa dve škole, ima mnogo drugara i, kako kaže, ima njihovu punu podršku u svemu što radi.

– Ponekad su ljubomorni jer često imam priliku da idem u inostranstvo – kaže Slaven, dok njegova mama dobacuje da je ostao veliko dete, a prvak je sveta, jer insistiraju da se još uvek igra i glupira koliko može. – Ali, svaki put kad imam vremena, izađemo da se igramo, uglavnom košarke i fudbala.