Славен Балаћ: Свирање је неописив осећај

и одраста на сцени и путујући светом. Логично се намеће питање како то дете успева све да постигне, и зар му није напорно, али Славен Балаћ, млади кларинетиста, самоуверено одговара да, „када нешто заиста волиш, ништа ти није тешко”.

– Ништа ми није проблем. Знам да ћу се музиком бавити целог живота јер не планирам да одустанем – уверава нас Новосађанин Славен, који одраста у музичкој породици.

Отац Слободан је професор и специјалиста кларинета, а мајка Мирјана професор солфеђа и музичке културе.

– Родитељи су доста утицали на моје бављење музиком. Као мали, волео сам да слушам тату како свира кларинет па сам хтео и ја да пробам. Кларинет је леп на око, лепе су клапне и сребрни сјај. А осећање које доживим када производи звук једноставно не могу да опишем – каже он.

Тренутно је ученик две основне школе. Похађа други разред Музичке школе „Коста Манојловић” у Земуну, као и седми разред, по убрзаном процесу, у ОШ „Жарко Зрењанин” у Новом Саду. Однедавно је стални и најмлађи члан Филхармоније младих „Борислав Пашћан” те током недеље два пута мора да иде у Београд на пробе. С девет година, након искључиво кућне обуке, имао је први јавни наступ у Суботици, на Интернационалном фестивалу ФЕМУС, на којем је освојио друго место. Непуна два месеца касније отишао је на 9. међународно такмичење дувачких инструмената у Пожаревцу, где је освојио прву награду с 98,50 бодова. Тако су, полако али сигурно, кренуле да се нижу дипломе с разних домаћих и светских такмичења, те Славен за сада има готово 40 признања с више од 20 такмичења. Али, како његова мама каже, „Награде су нешто што дође и прође на узлазној путањи”.

– Бављење музиком ми доста пружа. Пре свега, имам прилику да се бавим чиме желим, путујем светом, упознајем нове људе и културе, а већ могу и да живим од тога – задовољан је Славен, коме са може позавидети што, на неки начин, живи сан многих од нас.

Иако је ушао у свет музике захваљујући родитељима, ипак ни њима није лако, те не престају да се труде и да му помажу.

– Као родитељи, имамо страховито велику пресију над главом – објашњава мама Мирјана. – Трудимо се да га усмеравамо, да му отворимо сва врата, да му све пружимо, али да његова буде последња. Све наступе и такмичења, нарочито у иностранству, финансирамо сами. То подразумева пут, смештај, храну, котизацију... А свако његово кретање подразумева да га ми пратимо. Не бисмо да га остављамо самог ни као родитељи, а ни као педагози који му још увек помажу у музици.

Чини се као да је још рано, али Славен већ озбиљно размишља о наставку образовања. Будући да је добио понуде, али и препоруке, од разних професора са светских колеџа и универзитета, млади кларинетиста за сада зна да ће средњу уписати вероватно у Земуну, иако је добио понуду да оде на конзерваторијум у Словенију, а за колеџ се двоуми између одласка на студије у Канаду или Немачку.

– У иностранству су јачи универзитети па самим тим и педагози, а то ми је најбитније. Важно ми је како професор предаје и да ме разуме, а не то колико је добар музичар – каже Славен.

– Важан је педагог који ће однеговати оно што је зачето у Славену – додаје мама Мирјана. – Важно је да га развијају негујући Славенов уникатни израз, да му не угуше праву емоцију па да направе од њега плагијатора.

Али, док дође право време за одлазак на студије, Славена чека још прегршт наступа и такмичења. Тако 21. јуна има солистички наступ с Филхармонијом младих „Борислав Пашћан”.

Л. Радловачки

Такмичарска сезона успешно завршена

Овогодишњу такмичарску сезону Славен је завршио 29. маја освајањем прве награде на 13. Мајским сусретма младих дувача у Лазаревцу. Тако да, када се све сабере, у овој школској години млади кларинетиста има освојених шест првих, три друге и једну трећу награду, а окушао се, како у соло дисциплини, тако и у категорији камерних састава.

Велико дете, а првак света

За дете од 13 година веома је важан и однос с вршњацима. Будући да Славен похађа две школе, има много другара и, како каже, има њихову пуну подршку у свему што ради.

– Понекад су љубоморни јер често имам прилику да идем у иностранство – каже Славен, док његова мама добацује да је остао велико дете, а првак је света, јер инсистирају да се још увек игра и глупира колико може. – Али, сваки пут кад имам времена, изађемо да се играмо, углавном кошарке и фудбала.