Autentično seosko domaćinstvo nadomak Begeča poznato nadaleko

Reč je o autentičnom seoskom domaćinstvu po kojem je Begeč na daleko poznat, te je pre deset godina kao takav predstavljen u Turističkoj organizaciji grada i Vojvodine kao seosko turističko domaćinstvo s tri zvezdice, koji vode ljubazni domaćini, brat i sestra Aleksandar i Zvonimirka.

S ulaza u salaš, mala staza obrasla u zelenilo vodi do velike zelene divlje oaze, podeljene travnjakom i delom koji predstavlja šumsko prostranstvo. Za velikim stolom postavljenim u prikrajku kuće, ispod prirodnog hlada razgranate pozamašne krošnje, sedeli su domaćini, nasmejani i raspoloženi, i uz domaću pitu i sok od zove, baka Zvonimirka je počela priču o svom dolasku na porodični salaš i uspomenama koje je vezuju za njega.

– Salaš je podignut davne 1933. godine, a brat i ja smo s roditeljima došli četrdesetih godina prošlog veka – rekla je domaćica Zvonimirka Kovačević, rođena Cvejić. – Kako to obično biva, život nas je odvukao na različite strane, ali je nostalgija dedovinom i poreklom oduvek tinjala, te sam se nakon penzionisanja bez razmišanja vratila svojim korenima i počela da se bavim seoskim turizmom.

Unutar salaša vlada harmonija prirode, mešajući zvuke vetra s pesmom ptica, a različiti zeleni tonovi koji preovladavaju salašem, deluju umirujuće na goste, željne takvog prirodnog okruženja, daleko od buke i betona velegrada.

– Imam svoju bašticu i tu gajim povrće koje se ne đubri, a imamo i voćki – kazala je Zvonimirka Kovačević. – Gosti imaju prilike da probaju pravu vojvođansku kuhinju s namirnicima ubranim većinom iz moje bašte, pravim kolače i kiflice, a oni su i više nego zadovoljni ponudom. Zimi nemamo gostiju jer je ipak hladno u prirodi, ali smo tu od marta, pa dok nam vreme dozvoli, do kasno u jesen.

Prema njenim rečima, u sklopu salaša je jedan apartman s dve sobe, trpezarijom, kuhinjom, kupatilom i terasom s pogledom na Bačku i ravnicu koja se prostire unedogled. Osim različitih vrsta cveća i drveća koji haraju salašem, prisutne su i životinje, poput pilića, kuca i maca, te se može reći da je Cvejin salaš pravi mali raj za obožavatelje seoske idile, koju oslikava divlja i netaknuta priroda.

Kako je rekao domaćin Aleksandar Cvejić, koji je po struci agronom-stočar, njihov otac i deda su vodili brigu o zemlji i salašu, ali vremena su se promenila, posao poljoprivrede nije išao, pa se obradiva zemlja oko salaša morala dati u arendu (zakup). Radi se o dva hektara obradive zemlje pod arendom, dok je preostali hektar veličina salaša i čini ga dvorište, šuma i bašta.

– Živimo mirno i jednostavno i trudimo se da naš salaš živi i ne bude zaboravljen – rekao je Cvejić. – Nemamo mnogo gostiju, mada i nemamo velike kapacitete za to jer imamo samo jedan apartman s dve sobe. Nama je bitno da gosti koji dođu mogu potpuno da se opuste i uživaju u zvucima prirode.

        I. Mikloši

Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” sufinansiran je od Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.