Se­zon­ska pro­me­na ra­ču­na­nja vre­me­na: Udar na bi­o­ri­tam ili ne?

Po­spa­nost, lo­ša kon­cen­tra­ci­ja, ner­vo­za, ma­nja pro­duk­tiv­nost, ali i ozbilj­ni­je po­sle­di­ce, kao što su uče­sta­lost sr­ča­nih uda­ra i sa­o­bra­ćaj­nih ne­sre­ća, re­zul­ta­ti su broj­nih is­tra­ži­va­nja ko­ja se o to­me spro­vo­de ši­rom sve­ta, a ušte­da ener­gi­je, zbog ko­je je pr­ven­stve­no uve­de­na ta na­vi­ka, odav­no je po­sta­la za­ne­mar­lji­va.Ce­la ide­ja o uvo­đe­nju pro­me­ne vre­me­na za­sno­va­na je na astro­nom­skoj okol­no­sti da u ja­nu­a­ru sun­ce iz­la­zi oko 8 sa­ti, a za­la­zi oko 16, dok u ju­lu, ka­da je dan znat­no du­ži, sun­ce iz­la­zi pre 5, a za­la­zi po­sle 21 sat. Bu­du­ći da lju­di svo­je ak­tiv­no­sti sva­kog da­na za­po­či­nju u isto vre­me to­kom ce­le go­di­ne, i to naj­če­šće oko 7 sa­ti, sre­di­nom le­ta na taj na­čin gu­be dva sa­ta dnev­nog sve­tla.

Gra­đa­ni­ma Sr­bi­je u po­sled­njoj sed­mi­ci ok­to­bra sva­ka­ko pred­sto­ji pre­ba­ci­va­nje na zim­ski re­žim, či­me će do­bi­ti sat vi­še. Da li će­mo osta­ti pri tom ili let­njem ra­ču­na­nju, ima­mo, kao i čla­ni­ce Evrop­ske uni­je, vre­me­na da od­lu­či­mo do apri­la 2019. go­di­ne. Cilj za­ko­na ko­ji tre­ba da bu­de usvo­jen u Skup­šti­ni Sr­bi­ji je obez­be­đi­va­nje je­din­stve­nog vre­me­na na te­ri­to­ri­ji Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, ali uskla­đe­nog s vre­me­nom ko­je se ko­ri­sti u Evorp­skoj uni­ji, jer bi ne­ko­or­di­ni­sa­ne pro­me­ne bi­le štet­ne za za­jed­nič­ko tr­ži­šte, pu­to­va­nja i ko­mu­ni­ka­ci­ju.

Let­nje ra­ču­na­nje vre­me­na je kod nas pr­vi put uve­de­no 27. mar­ta 1983. go­di­ne. Od 1995. go­di­ne ka­zalj­ke na sa­to­vi­ma su po­me­ra­ne u po­sled­njoj sed­mi­ci sep­tem­bra, na osno­vu od­lu­ke ko­ju je do­no­si­la vla­da, a 2006. je do­net nov za­kon u toj obla­sti i let­nje ra­ču­na­nje vre­me­na je uskla­đe­no s Evrop­skom uni­jom.

S. M-ć