Сезонска промена рачунања времена: Удар на биоритам или не?
Већ годинама се бар двапут годишње полемише о томе да ли је сезонско померање казаљке на сату оправдано или не.
Поспаност, лоша концентрација, нервоза, мања продуктивност, али и озбиљније последице, као што су учесталост срчаних удара и саобраћајних несрећа, резултати су бројних истраживања која се о томе спроводе широм света, а уштеда енергије, због које је првенствено уведена та навика, одавно је постала занемарљива.Цела идеја о увођењу промене времена заснована је на астрономској околности да у јануару сунце излази око 8 сати, а залази око 16, док у јулу, када је дан знатно дужи, сунце излази пре 5, а залази после 21 сат. Будући да људи своје активности сваког дана започињу у исто време током целе године, и то најчешће око 7 сати, средином лета на тај начин губе два сата дневног светла.
Грађанима Србије у последњој седмици октобра свакако предстоји пребацивање на зимски режим, чиме ће добити сат више. Да ли ћемо остати при том или летњем рачунању, имамо, као и чланице Европске уније, времена да одлучимо до априла 2019. године. Циљ закона који треба да буде усвојен у Скупштини Србији је обезбеђивање јединственог времена на територији Републике Србије, али усклађеног с временом које се користи у Еворпској унији, јер би некоординисане промене биле штетне за заједничко тржиште, путовања и комуникацију.
Летње рачунање времена је код нас први пут уведено 27. марта 1983. године. Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра, на основу одлуке коју је доносила влада, а 2006. је донет нов закон у тој области и летње рачунање времена је усклађено с Европском унијом.
С. М-ћ