Salaši upotpunjuju turističku ponudu Novog Sada

To je salaš danas, mesto na koje ne može da se dođe „na sat”, već u njegovom ambijentu treba uživati jer salaš, provereno, prenosi pozitivnu energiju na ljude.

Taj kratak opis, a ujedno i pozivnica za „stari-novi” vojvođanski brend, na lep način predstavljen je kao deo turističke ponude u prostorijama „Prometeja”, ujedno i izdavača knjige „Salaši za vas” Miroslava Božina, osvedočenog poznavaoca „u dušu” vojvođanske ravnice, koji je uz divan Miroslava Kurjaka, vlasnika „Rodinog salaša” iz Futoga i Danila Vrsajkova („Barvalov salaš“ iz Despotova), upriličio posetiocima ugodno veče, začinjeno tamburama i vinom, a za one koji grlo ne mogu da okvase bez podloge, našlo se ’leba, masti, soli i aleve paprike.

– Salaš, kao svojevrsna antistres-terapija, postaje brend, a ova knjiga će, ukoliko kod nekoga još postoji, otkloniti svaku dilemu – istakao je Miroslav Božin, koji je još ranije vojvođansku idilu opisao serijalom „Čarde na Dunavu”, što će slično da pripremi za RTV i u 2019. godini, a do tada je za ljubitelje ravnice pripremio knjigu „Salaši za vas”. On je napomenuo da je od nekadašnje „mukotrpne radne jedinice” salaš postao romantično mesto okupljanja, pre svega poslovnih ljudi. – „Salaši za Vas” na više od 360 strana predstavljaju 65 vojvođanskih salaša, 100 salašarskih jela i 60 reprezentativnih salašarskih recepata. A sve je začinjeno s pet salašarskih menija: svečarskim, nedeljnim ručkom, žetelačkim, svinjokoljskim i salašarskim vozom od testa.

Već uvodnim izlaganjem predsednika Udruženja „EUprogres” Radomira Čubranovića dalo se zaključiti da „salašarskoj priči kraja nema”, da bi, uz moderaciju Zorana Kolunyije, veče teklo upravo tim, dobro znanim, salašarskim ritmom.

Miroslav Kurjakov rodio se na salašu, a pošto na salašu danas i živi, odmah je sugerisao da mu prisutni ne zamere na naglašenim emocijama i neskrivenoj subjektivnosti koju gaji prema mestu koje je još 1933. godine u Futogu podigao njegov deda, nedaleko od današnje Poljoprivredne škole, a svega desetak kilometara od centra Novog Sada.

– Opredelio sam se za seoski turizam i pre tri godine sagradio novi salaš, u potpuno autentičnom, stogodišnjem stilu, samo za goste – rekao je Kurjakov, potencirajući oživljavanje seoskog turizma i kvalitetne vojvođanske kuhinje. – Poznati smo po privatnom uzgoju sve peradi, a kuvamo na tradicionalan način, koristeći seljačku peć, šporet i otvorenu vatru pa je kvalitet zagarantovan.

Danilo Vrsajkov poneo je i maketu svog salaša u Despotovu, kojem je, u jednom periodu preispitivanja „šta i kako”, pretilo rušenje.

– Pošto sam i ja uvideo da sam suviše emotivno vezan za taj salaš, a rušenjem bih samo uništio sećanja na detinjstvo, shvatio sam da će, kad-tad, doći vreme kada će salaši opet biti na ceni – rekao je Vrsajkov. – Nekada je salaš bio mesto gde se radilo od jutra do mraka, a danas postaje privilegija doći na salaš, jesti jagnjetinu, piti dudaru i omogućiti sebi dan za užitak i nezaborav. Pošto imam privatnu firmu i priliku da često putujem po inostranim sajmovima, vremenom sam prikupio mnoga saznanja, ali je najvažnije to da mogu da održavam salaš, na kojem, inače, ne živim. To je ono, što, nažalost, mnogi koji žele da obnove salaše, nisu u mogućnosti.

I Vrsajkov je kao gastronomsku ponudu apostrofirao: slaninu, čvarke, kulen, hurke, supe, rin(d)flajš, paprikaš, gulaš i razna pečenja, uz brojne štrudle od oraha, maka, višnje i bundeve, podvlačeći „problem” koji je uspešno rešio.

– Napravili smo kuhinju na otvorenom, gde se u isto vreme može spremati više jela, da to čini više društava, a da jedni drugima pri tome ne smetaju, što je velika prednost – istakao je Vrsajkov.

S. Savić

Foto: N. Stojanović