Renoviranje stana ili kuće - noćna mora Novosađana

Cene građevinskog materijala su skočile od 50 do 100 posto, a majstori traže veće dnevnice i satnice, pa recimo lepljenje pločica, koje je do skoro koštalo oko šest evra po kvadratu, došlo je čak do 15 evra po kvadratu. Majstori s jedne strane visoke cene pravdaju time, što ih je malo u gradu, te su cene građevinskog materijala skočile, dok oni koji moraju da renoviraju stan muku muče da prvo nađu dobrog majstora, a onda da to plate nekom adekvatnom sumom novca.

- Tri meseca tražim molera. Imam jednog poznanika koji je izuzetan i znam da bi završio posao u roku i uradio sve pedantno, ali on je u Nemačkoj, gde je sklopio posao. Dogovarao sam se sa nekima, ali, ili su skupi, ili nemaju vremena. Tražili su mi od evra do čak 2,5 evra evra po kvadratu i to bez materijala. Na kraju ću sam sve raditi, jer ne znam šta ću više - kaže D. B., koji planira da okreči stan na Novom naselju.

Nevolje su i kada krenete u renoviranje kupatila. Za svaki deo je potreban poseban majstor, za keramiku, tuš kabinu ili kadu, a onih koji to spretno rade na tržištu je sve manje. U oglasima koji su dostupni u novinama i na internetu majstori traže 1.000 dinara za izlazak na neku od intervecija u stanu, pa se recimo na tu cenu za menjanje štekera za struju doda 700 dinara. Ima i onih koji za slične poslove u startu traže dodatnih 200 dinara, pa još 600 za poneku intervenciju u stanu...

Kako je Modić kazao za “Dnevnik” u planu je udruživanje građevinskih radnika u konzorcijum. Reč je o zajedničkoj ideji sindikata i gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića koja postoji oko dve godine.

-Udruženi bi mogli biti konkurenti i sa inostranim firmama. Na taj način način ne bi morali biti podizvođači. Mogli bi više da zarade i da konkurišu i u inostranstvu. Možda bi se i naši radnici koji trenutno sada rade na crno u inostranstvu i vratili ili bi preko naših firmi odlazili preko, pa bi bili prijavljeni i osigurani. Veliki su benefiti udruživanja i u skorije vreme slede pregovori da do toga i dođe - kaže Modić.

Predsednik sindikata građevinarstva Vojvodine i Novog Sada Josip Modić kaže za “Dnevnik” da je potreba za radnicima u sektoru građevine sve veća, zbog čega su im i dnevnice porasle. Pored toga što je sve više gradilišta, jedan dobar deo majstora je napustio Srbiju i rade u nekim od država Evropske unije. 

- Velika je potražnja za zidarima, armiračima, tesarima, električarima, variocima, bravarima, građevinskim inženjerima. Dosta majstora dolazi i sa juga Srbije. Tome u prilog ide i podatak da je sve teže naći stan u Novom Sadu, pošto, pored studenata, sada u gradu boravi dosta i majstora. S druge strane na novosadksim gradilištima rade majstori iz Pakistana, Turske, Kine i Indije - kaže Modić. 

Potražnja za dobrim majstorima je, kaže Modić, uticala i na to da im dnevnice rastu, a plate u ovom sektoru su od 50.000 do 120.000 dinara.

- Cene građevinskog materijala su skočile. Pojedini majstori su digli svoje cene, pa je recimo sada keramičari za lepljenje pločica traže i do 15 evra po kvadratu. Zidari traže i do 60 evra po danu, a moleri za krečenje i do 2.5 evra po kvadratu - kaže Modić.

Veliki problem predstavljaju i oni koji nelegalno posluju, odnosno nemaju prijavljene firme, pa ukoliko i do problema dođe ne postoji način da se naplati greška... Modić zbog toga savetuje svima koji planiraju bilo kakve građevinske radove, da angažuju firme koje posluju legalno, odnosno koje su prijavile svoje radnike i da za sve traže račun, kako bi u slučaju bilo kakve greške istu mogli reklamirati i tražiti popravku.

Kada je reč o evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje među najtraženijim zanatima su zavarivači, operateri na CNC mašinama, vozači, knjigovođe, mesari, građevinski radnici svih profila i farmaceutski tehničari.

Predsednik novosadskog Udruženja zanatlija Slavko Novaković, kazao je da je prosek godina zanatlija 55 i da nema izgleda da će se podmladiti.

–  Ne školujemo majstore niti objašnjavamo deci šta je zanat i da od njega može lepo da se živi. Trebalo bi deci u školama više govoriti o zanatima, kao i o tome koliko oni mogu zaraditi i kako mogu živeti od toga. Obično kada pitate studente završnih godina gde bi želeli da rade, većina njih odgovara da je to javni sektor. Treba da postoji i javni sektor, ali i zanat donosi profit. Na primer, firma iz Užica je dobila veliki posao kada se gradio Soči. Nisu imali sertifikovanog varioca. Onda su otišli u Rumuniju i Bugarsku i našli 200 varilaca, dali im platu 2.000 evra i svi zadovoljni – kaže Novaković.

Slađana Aničić Ilić