Za renoviranje zrelo 1.700.000 stanova i sto miliona kvadrata

Naime, kad izgradnja uzme maha pokreće se ceo točak privrede - od proizvodnje građevinskog materijala, mnogih drugih pratećih indstrijskih grana, ali i onih koje se na ovu privrednu granu naslanjaju. Uz to, građevinarstvo doprinosti većoj zaposlenosti jer se angažuje ogroman broj radnika različitih struka i zanata.

Sudeći po broju gradilišta u Srbiji se sve više gradi, što potvrđuju i podaci koje je nedavno iznela ministrka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. Po njenim rečima, u Srbiji je trenutno  više od 61.000 aktivnih gradilišta, odnosno za 16.000 više u odnosu na isti period prošle godine. Ona je istakla da zahvaljujući građevinarstvu Srbija ostvaruje privredni rast, da je udeo građevinarstva u BDP-u 5,6 odsto u odnosu na 3,2 odsto, koliko je bilo 2014. godine, te da je u prvom kvartalu ove godine vrednost radova veća za 24 odsto.

Dakle, nesumnjivo je da se u Srbiji gradi i da je, uz izgradnju važnih infrastrukturnih objekata, stanogradnja uzela maha - a to je vidljivo na svakom koraku u mnogim gradovima. Međutim, povećanje broja gradilišta, kao i razvoj ove privredne grane u Srbiji, kako je rekao potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić, tek se očekuje. Po njegovim rečima, potreba za novim stanovima je izuzetno velika, ali još su veće potrebe vezane za održavanje postojeće infrastrukture i stambenog fonda, a reč je o poslovima čija je vrednost milijardu evra.

- U Srbiji je oko 1.700.000 stanova, odnosno sto  miliona  kvadrata  stambenog prostora zrelo za rekonstrukciju - potrebno je da da se promene vodovodne cevi, instalacije, stolarija, podovi, uradi termoizolacija... a to za građevinsku industriju mnogo znači - rekao je Rodić za „Dnevnik”.

Dakle, renoviranje postojećih stanova veliki je izazov pred kojim će se naći i građevinska industrija, kao i zaposleni u ovoj struci, ali je i mogućnost za dalji razvoj. Među poslovima koje je potrebno preduzeti sigurno je i izolacija stambenih zgrada izgrađenih pre više decenija, kada su standardi u izgradnji bili drugačiji. Sasvim je suigurnio da je reč o velikim radovima i ulaganjima, među kojima su i te kako važna ona koja doprinose povećanju energetske efikasnoti. 

Da je potražnja za stanovima u Srbiji velika potvrđuje i to što izgradnja novih stanova raste. Tako je po podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine završeno 24.803 stana, ukupne površine 1.961.112 kvadratnih metara i prosečnu cenu kvadrata od 160.520 dinara.  U odnosu na 2014. godinu broj novoizgrađenih stanova je više nego duplo veći pošto je te godine izgrađeno 11.097 stanova. Broj novoizgrađenih stanova je 2018. godine dostigao brojku od 18.051.

Kako bi se energetska efikasnost stambenih zgrada u Srbiji podigla na viši nivo i dostigli važeći standardi u svetu, potrebno je izolovati ih, a time će se, uz obezbeđenje kvalitetnijih uslova života, obezbediti i značajne uštede. Naime, zbog loše izolacije, ali i dotrajale drvenarije - prozora i vrata, u Srbiji se gube velike količine energije, a time i novca. Uz  povećanje energetske efikasnosti, štede se i energenti i novac, koji će se, u tom slučaju, usmerti za neke druge namene.

Ipak, da bi se to i ostvarilo, potrebno je i obezbediti i uslove kako bi građani Srbije bili u prilici da ulože u renoviranje svojih stanova jer je to, za većinu, veliki finansijski izdatak koji ne mogu sami da iznesu. Zato je potrebno da se obezbede povoljni krediti, a na tržišu ih nudi nekoliko faninsijskih institucija. Tako oni koji se na to odluče mogu da računaju na kredit uz finansijski podsticaj od 15 do 20 odsto, u zavisnosti od toga da li se kupuje jedan ili više proizvoda iz iste kategorije (prozori ili vrata) ili dva ili više proizvoda iz različitih kategorija (prozori i materijal za izolaciju spoljnih zidova). Reč je o bespovratnom novčanom iznosu koji isplaćuje Evropska banka za obnovu i razvoj uz podršku Evropske unije, makismalan iznos kredita je 3.000.000 dinara, a maksimalan rok isplate 95 meseci.

D. Mlađenović