Реновирање стана или куће - ноћна мора Новосађана

Цене грађевинског материјала су скочиле од 50 до 100 посто, а мајстори траже веће дневнице и сатнице, па рецимо лепљење плочица, које је до скоро коштало око шест евра по квадрату, дошло је чак до 15 евра по квадрату. Мајстори с једне стране високе цене правдају тиме, што их је мало у граду, те су цене грађевинског материјала скочиле, док они који морају да реновирају стан муку муче да прво нађу доброг мајстора, а онда да то плате неком адекватном сумом новца.

- Три месеца тражим молера. Имам једног познаника који је изузетан и знам да би завршио посао у року и урадио све педантно, али он је у Немачкој, где је склопио посао. Договарао сам се са некима, али, или су скупи, или немају времена. Тражили су ми од евра до чак 2,5 евра евра по квадрату и то без материјала. На крају ћу сам све радити, јер не знам шта ћу више - каже Д. Б., који планира да окречи стан на Новом насељу.

Невоље су и када кренете у реновирање купатила. За сваки део је потребан посебан мајстор, за керамику, туш кабину или каду, а оних који то спретно раде на тржишту је све мање. У огласима који су доступни у новинама и на интернету мајстори траже 1.000 динара за излазак на неку од интервеција у стану, па се рецимо на ту цену за мењање штекера за струју дода 700 динара. Има и оних који за сличне послове у старту траже додатних 200 динара, па још 600 за понеку интервенцију у стану...

Како је Модић казао за “Дневник” у плану је удруживање грађевинских радника у конзорцијум. Реч је о заједничкој идеји синдиката и градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића која постоји око две године.

-Удружени би могли бити конкуренти и са иностраним фирмама. На тај начин начин не би морали бити подизвођачи. Могли би више да зараде и да конкуришу и у иностранству. Можда би се и наши радници који тренутно сада раде на црно у иностранству и вратили или би преко наших фирми одлазили преко, па би били пријављени и осигурани. Велики су бенефити удруживања и у скорије време следе преговори да до тога и дође - каже Модић.

Председник синдиката грађевинарства Војводине и Новог Сада Јосип Модић каже за “Дневник” да је потреба за радницима у сектору грађевине све већа, због чега су им и дневнице порасле. Поред тога што је све више градилишта, један добар део мајстора је напустио Србију и раде у неким од држава Европске уније. 

- Велика је потражња за зидарима, армирачима, тесарима, електричарима, вариоцима, браварима, грађевинским инжењерима. Доста мајстора долази и са југа Србије. Томе у прилог иде и податак да је све теже наћи стан у Новом Саду, пошто, поред студената, сада у граду борави доста и мајстора. С друге стране на новосадксим градилиштима раде мајстори из Пакистана, Турске, Кине и Индије - каже Модић. 

Потражња за добрим мајсторима је, каже Модић, утицала и на то да им дневнице расту, а плате у овом сектору су од 50.000 до 120.000 динара.

- Цене грађевинског материјала су скочиле. Поједини мајстори су дигли своје цене, па је рецимо сада керамичари за лепљење плочица траже и до 15 евра по квадрату. Зидари траже и до 60 евра по дану, а молери за кречење и до 2.5 евра по квадрату - каже Модић.

Велики проблем представљају и они који нелегално послују, односно немају пријављене фирме, па уколико и до проблема дође не постоји начин да се наплати грешка... Модић због тога саветује свима који планирају било какве грађевинске радове, да ангажују фирме које послују легално, односно које су пријавиле своје раднике и да за све траже рачун, како би у случају било какве грешке исту могли рекламирати и тражити поправку.

Када је реч о евиденцији Националне службе за запошљавање међу најтраженијим занатима су заваривачи, оператери на ЦНЦ машинама, возачи, књиговође, месари, грађевински радници свих профила и фармацеутски техничари.

Председник новосадског Удружења занатлија Славко Новаковић, казао је да је просек година занатлија 55 и да нема изгледа да ће се подмладити.

–  Не школујемо мајсторе нити објашњавамо деци шта је занат и да од њега може лепо да се живи. Требало би деци у школама више говорити о занатима, као и о томе колико они могу зарадити и како могу живети од тога. Обично када питате студенте завршних година где би желели да раде, већина њих одговара да је то јавни сектор. Треба да постоји и јавни сектор, али и занат доноси профит. На пример, фирма из Ужица је добила велики посао када се градио Сочи. Нису имали сертификованог вариоца. Онда су отишли у Румунију и Бугарску и нашли 200 варилаца, дали им плату 2.000 евра и сви задовољни – каже Новаковић.

Слађана Аничић Илић