Relaksacija u životu nabijenom adrenalinom

Pronašao je sebe u mnogim stvarima: ribolovu, padobranstvu, skijanju, avio-mehanici, nautici, džudou, karateu... Suši meso na dalmatinski način, pravi kozji sir u mešini i tradicionalnu, ali i neobičnu zimnicu. A posebno voli da ode u nedođiju. Veliki deo godine provodi u svojoj kućici na vodi, usidrenoj na Ribarcu, koja mu je drugi dom.

– Nakon što sam prodao vikendicu na moru, hteo sam ovde nešto da uzmem, pod uslovom da budem što bliže vodi – kaže Šegrt. – Ribnjak je već bio pun, Krčedin mi se nije svideo, Banoštor mi bio daleko pa sam najpre kupio brodić „pasaru” u sirovom stanju i, dok sam ga sređivao, počeo da razmišljam o tome da napravim kuću na vodi. Sličnu mojoj, ali mnogo manju, imao je jedan moj prijatelj u Petrovaradinu, tako da sam imao s kim da se posavetujem.

Paneli od kojih je izrađena fantastično štite od vlage, a kuća može vrlo lepo da se zagreje. Kad je sve bilo gotovo, uvideo je, doduše, da je trebalo da bude duža i šira po pola metra, ali i ovako pruža potrebni komfor. Sviđa mu se, tvrdi, što je samo četiri kilometra od stana, u lepom naselju, odakle, ako zatreba, može da odvuče svoju kuću-splav na drugo mesto, mada se za ovo „debelo” vezao.

– Naradio sam se dok sam uredio ovaj deo obale: nasuo 100-120 kubika zemlje, betonirao, zasadio drveće... To radim iz ljubavi, a dobro dođe i radi kondicije. Drago mi je što sve to mogu u ovim godinama. Mnogi moji prijatelji vazduhoplovci već su odavno gore, na nebu – veli on. – Osim toga, voda opušta. Ove godine sam od maja tu, a biću do kraja septembra i duže ako bude lepo vreme, kao što najavljuju.

Relaksacija je i te kako potrebna kad se s adrenalinom živi svakodnevno. Nije ni čudo, primećuje naš sagovornik, što dosta pilota voli čašicu, pa dodaje da među kolegama kruži šaljiva izreka da postoje samo dve vrste treznih: jedan je autopilot, a drugi mrtav pilot.

Vickasti pilot

Među brojnim fotografijama koje ga sećaju na lepe dane i doživljaje iz mladosti, našla se i jedna koja je zasmejala i nas i Radovana. – Na Jegričkoj sam spazio tri pijana ribara. Nešto mi nije dalo mira pa sam dva puta preleteo iznad njih i poprskao ih, a onda su oni, u znak protesta, skinuli pantalone i pokazali mi turove – veselo je dodao.

– Privredna avijacija je gotovo kaskaderski posao jer se prska na metar-dva iznad zemlje, a prihrana radi na dvadesetak metara. Mislima i pogledom moraš biti brži od aviona. Jeste opasno i rizično, ali ako čovek samo o tome razmišlja, vrlo brzo će dići ruke od tog zanimanja – objašnjava Radovan.

Kao pilot u privrednoj avijaciji, proputovao je celu Jugoslaviju i radio mnoge neobične poslove, među kojima prednjači oprašivanje semenskog kukuruza u sezoni kada nije bilo vetra. Gasio je on i požare u Crnoj Gori, Istri i Dalmaciji.

– To je vrlo delikatan posao, leti se preko čuka, nije kao u našoj ravnoj Vojvodini. Ali nezgoda može da se desi i ovde. Ja sam je, eto, doživeo posle 45 godina iskustva – dodaje.

Prošlog maja, tokom desetog leta radi prskanja pšenice za jedno poljoprivredno preduzeće u Apatinu, avion mu je zatajio te počeo da pada brzinom od preko 100 kilometara na sat. O tom događaju izveštavali su mnogi mediji.

– Motor obično stane ako nestane goriva, vazduha ili ako avion izgubi struju za snabdevanje. U ovoj varijanti ja sam imao gorivo u rezervoaru, ali izgleda ne i u karburatoru, a pošto sam bio na visini od tridesetak metara, mogućnosti da uradim nešto bile su male. Uspeo sam da izbegnem šumu i kanal, a sleteo bih bez posledica da je teren bio iole ravan. Međutim, desni točak je protrčao tri-četiri metra po ravnom, a levi je upao u razor od 45 centimetara. Donji krak elise je zapeo za zemlju i prevrnuo avion preko nosa. Bio sam dobro vezan pa je sve prošlo bez ozbiljnih posledica. Posle nedelju dana opet sam počeo da letim – priznaje on.

        S. Milačić