Релаксација у животу набијеном адреналином

Пронашао је себе у многим стварима: риболову, падобранству, скијању, авио-механици, наутици, џудоу, каратеу... Суши месо на далматински начин, прави козји сир у мешини и традиционалну, али и необичну зимницу. А посебно воли да оде у недођију. Велики део године проводи у својој кућици на води, усидреној на Рибарцу, која му је други дом.

– Након што сам продао викендицу на мору, хтео сам овде нешто да узмем, под условом да будем што ближе води – каже Шегрт. – Рибњак је већ био пун, Крчедин ми се није свидео, Баноштор ми био далеко па сам најпре купио бродић „пасару” у сировом стању и, док сам га сређивао, почео да размишљам о томе да направим кућу на води. Сличну мојој, али много мању, имао је један мој пријатељ у Петроварадину, тако да сам имао с ким да се посаветујем.

Панели од којих је израђена фантастично штите од влаге, а кућа може врло лепо да се загреје. Кад је све било готово, увидео је, додуше, да је требало да буде дужа и шира по пола метра, али и овако пружа потребни комфор. Свиђа му се, тврди, што је само четири километра од стана, у лепом насељу, одакле, ако затреба, може да одвуче своју кућу-сплав на друго место, мада се за ово „дебело” везао.

– Нарадио сам се док сам уредио овај део обале: насуо 100-120 кубика земље, бетонирао, засадио дрвеће... То радим из љубави, а добро дође и ради кондиције. Драго ми је што све то могу у овим годинама. Многи моји пријатељи ваздухопловци већ су одавно горе, на небу – вели он. – Осим тога, вода опушта. Ове године сам од маја ту, а бићу до краја септембра и дуже ако буде лепо време, као што најављују.

Релаксација је и те како потребна кад се с адреналином живи свакодневно. Није ни чудо, примећује наш саговорник, што доста пилота воли чашицу, па додаје да међу колегама кружи шаљива изрека да постоје само две врсте трезних: један је аутопилот, а други мртав пилот.

Вицкасти пилот

Међу бројним фотографијама које га сећају на лепе дане и доживљаје из младости, нашла се и једна која је засмејала и нас и Радована. – На Јегричкој сам спазио три пијана рибара. Нешто ми није дало мира па сам два пута прелетео изнад њих и попрскао их, а онда су они, у знак протеста, скинули панталоне и показали ми турове – весело је додао.

– Привредна авијација је готово каскадерски посао јер се прска на метар-два изнад земље, а прихрана ради на двадесетак метара. Мислима и погледом мораш бити бржи од авиона. Јесте опасно и ризично, али ако човек само о томе размишља, врло брзо ће дићи руке од тог занимања – објашњава Радован.

Као пилот у привредној авијацији, пропутовао је целу Југославију и радио многе необичне послове, међу којима предњачи опрашивање семенског кукуруза у сезони када није било ветра. Гасио је он и пожаре у Црној Гори, Истри и Далмацији.

– То је врло деликатан посао, лети се преко чука, није као у нашој равној Војводини. Али незгода може да се деси и овде. Ја сам је, ето, доживео после 45 година искуства – додаје.

Прошлог маја, током десетог лета ради прскања пшенице за једно пољопривредно предузеће у Апатину, авион му је затајио те почео да пада брзином од преко 100 километара на сат. О том догађају извештавали су многи медији.

– Мотор обично стане ако нестане горива, ваздуха или ако авион изгуби струју за снабдевање. У овој варијанти ја сам имао гориво у резервоару, али изгледа не и у карбуратору, а пошто сам био на висини од тридесетак метара, могућности да урадим нешто биле су мале. Успео сам да избегнем шуму и канал, а слетео бих без последица да је терен био иоле раван. Међутим, десни точак је протрчао три-четири метра по равном, а леви је упао у разор од 45 центиметара. Доњи крак елисе је запео за земљу и преврнуо авион преко носа. Био сам добро везан па је све прошло без озбиљних последица. После недељу дана опет сам почео да летим – признаје он.

        С. Милачић