Radoznali klinci i tinejdžeri zakoračili u svet nauke
Deseta evropska manifestacija „Noć istraživača” svoje jubilarno izdanje u Novom Sadu imala je u šoping centru „Big” i klubu „Kvoter” u Kineskoj četvrti. Radoznali osnovci
i srednjoškolci, mahom u pratnji predmetnih nastavnika i razrednih starešina, sjatili su na brojne štandove da bi zakoračili u svet nauke. Oni koji su to već učinili ranijih godina, došli su na omiljenu manifestaciju da prošire znanje, ali i da nauče nešto novo. „Otkrića koja su promenila svet” pobudila su najveću znatiželju, pa smo tako na jednom od ulaza „Big” centra sreli organizovanu grupu učenika iz OŠ „Zdravko Čelar”, koji su u koloni ulazili puni očekivanja.
– Svake godine dolazimo iz Čelareva na ovu poučnu manifestaciju – rekla je učiteljica III/3 razreda Nada Banjac, uz napomenu da mnoge od tema deca tog uzrasta obrađuju u okviru predmeta „Ruke u testu”.
Struja, jedno od otkrića koja čine temelje modernog sveta, pobudila je izuzetno interesovanje posetilaca, koji su od studenata Departmana za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu mogli da čuju o tome šta je struja, kako je otkrivena i kako daje život svim instrumentima.
S Departmana PMF-a za biologiju i ekologiju približili su posetiocima DNK, molekularnu osnovu života i zajedničku karakteristiku svih živih bića. O tome ko je odgovoran za to što ličimo na svoje roditelje, koje boje su nam oči, ili zašto nam je kosa ravna ili kovrdžava, pažljivo su slušali učenici V/2 razreda OŠ „Kosta Trifković” Dušan Soro i Nemanja Tešić.
Da joj je bilogija omiljeni predmet i da je najviše privlače štandovi koji se bave eksperimentima iz te oblasti, potvrdila je i učenica VI/5 razreda OŠ „Nikola Tesla” Tamara Lazarevi,. Njenu drugaricu iz razreda, Elenu Nećak, nije omela ni povreda ruke.
– Nipošto nisam želela da propustim ovakvu manifestaciju – rekla je Elena, napominjući da uz biologiju najviše voli matematiku i fiziku.
Učenik drugog razreda Srednje škole „Sveti Nikola” Borko Zaharić objašnjavao je protok struje, nagovestivši da bi jednoga dana mogao biti dobar predavač fizike. Sreli smo i jednog od najmlađih istraživača: trogodišnji Bogdan Peterka, u pratnji mame i tate, ponosno je koračao posle učešća u eksperimentu prilagođenom njegovom uzrastu. Moglo se ovde štošta naučiti: od ključne uloge teleskopa u saznanju da se Zemlja i planete okreću oko Sunca, s Medicinskog fakulteta objašnjavali su kako je iks zračenje promenilo svet medicine, odnosno kako je Aleksandar Fleming 1928. godine otkrio penicilin.
Ništa manje zanimljive priče i demonstracije nisu bile ni one u vezi s tranzistorom, spektroskopijom, parnom mašinom, štamparskom mašinom... te je svako mogao pronaći nešto za sebe, učvršćujući već sada novi motiv za posetu „Noći istraživača” sledeće godine.
S. Savić