Радознали клинци и тинејџери закорачили у свет науке

и средњошколци, махом у пратњи предметних наставника и разредних старешина, сјатили су на бројне штандове да би закорачили у свет науке. Они који су то већ учинили ранијих година, дошли су на омиљену манифестацију да прошире знање, али и да науче нешто ново. „Открића која су променила свет” побудила су највећу знатижељу, па смо тако на једном од улаза „Биг” центра срели организовану групу ученика из ОШ „Здравко Челар”, који су у колони улазили пуни очекивања.

– Сваке године долазимо из Челарева на ову поучну манифестацију – рекла је учитељица ИИИ/3 разреда Нада Бањац, уз напомену да многе од тема деца тог узраста обрађују у оквиру предмета „Руке у тесту”.

Струја, једно од открића која чине темеље модерног света, побудила је изузетно интересовање посетилаца, који су од студената Департмана за физику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду могли да чују о томе шта је струја, како је откривена и како даје живот свим инструментима.

С Департмана ПМФ-а за биологију и екологију приближили су посетиоцима ДНК, молекуларну основу живота и заједничку карактеристику свих живих бића. О томе ко је одговоран за то што личимо на своје родитеље, које боје су нам очи, или зашто нам је коса равна или коврџава, пажљиво су слушали ученици В/2 разреда ОШ „Коста Трифковић” Душан Соро и Немања Тешић.

Да јој је билогија омиљени предмет и да је највише привлаче штандови који се баве експериментима из те области, потврдила је и ученица ВИ/5 разреда ОШ „Никола Тесла” Тамара Лазареви,. Њену другарицу из разреда, Елену Нећак, није омела ни повреда руке.

– Нипошто нисам желела да пропустим овакву манифестацију – рекла је Елена, напомињући да уз биологију највише воли математику и физику.

Ученик другог разреда Средње школе „Свети Никола” Борко Захарић објашњавао је проток струје, наговестивши да би једнога дана могао бити добар предавач физике. Срели смо и једног од најмлађих истраживача: трогодишњи Богдан Петерка, у пратњи маме и тате, поносно је корачао после учешћа у експерименту прилагођеном његовом узрасту. Могло се овде штошта научити: од кључне улоге телескопа у сазнању да се Земља и планете окрећу око Сунца, с Медицинског факултета објашњавали су како је икс зрачење променило свет медицине, односно како је Александар Флеминг 1928. године открио пеницилин.

Ништа мање занимљиве приче и демонстрације нису биле ни оне у вези с транзистором, спектроскопијом, парном машином, штампарском машином... те је свако могао пронаћи нешто за себе, учвршћујући већ сада нови мотив за посету „Ноћи истраживача” следеће године.

С. Савић