Radost je na Berzi vinila videti i mlađe generacije koje cene kvalitet

Prema rečima organizatora producenta Studentskog kulturnog centra Novi Sad Jovana Gvera, ni sam nije sigurnan koliko je već godina prošlo od prve berze, ali je zadovoljstvo videti da se u par godina pojavljuje sve više mlađe publike, što je pokazatelj da ipak imaju osećaja za kvalitet.

– Imamo veliki broj izlagača, i svakod drugog vikenda u mesecu razmenjujemo ploče, knjige, stripove, a sada su u ponudi i igračke iz stripova, kao i pomoćne stvari poput omota za ploče, stare kasete, VHS kasete – rekao je Gvero. – Berza ima finu evoluciju i dolazi sve više ljudi koji su se vratili dobrom zvuku. Raduju me mladi koji su otkrili da postoje i drugi nosači zvuka, osim telefona i kompjutera. Muzika ima širok dijapazon umetničkih disciplina koje uključuju dizajn ploča, dok se uz neka reizdanja dodaju bogate knjige koje ga prate. Imamo novih „buklet” izdanja u kojima se obnavljaju koncertni i drugi razni snimci koji do sada nisu nikada objavljeni. Dobro je što su izlagači vrlo ambiciozni i žele da nabave sve novine i budu prvi koji će ih doneti i uvrstiti u svoju ponudu.

KOLIKO JE ZA VAS ZNAČAJNA BERZA?

Milena Simić, student arhitekture u Subotici:

– Mnogo znači berza, i to na obostrano zadovoljstvo, kako prodavaca, tako i kupaca. Mnogim kolekcionarima je sigurno zanimljivo, a i nama je, novim generacijama koje želimo da usvojimo staru tradiciju ploča, upoznamo nove ljude i čujemo novu muziku.

Momak i ja imamo ogromnu muzičku kolekciju CD-ova i ovde uglavnom nađemo nešto da je dopunimo. Tako sada imamo četvrti album „Deep purple”, kao i četvrti album „Led Zeppelin”, „Nirvana The Best”...

Ninoslav Janković, sistem adminitrator:

– Meni mnogo znače ovakvi događaji, jer sam u svetu muzike još od svoje 13. godine, a sada imam 64. Došao sam ciljano na manifestaciju, jer treba „The Rolling Stones” da mi stignu, a i neke druge stvari.

Nažalost, za ploče nemam mesta u stanu, pa sam se davnih godina prebacio na CD-ove. Mislim da je zainteresovanost veća s godinama realizacije, a osveženje je videti toliko mladih, koji se zanimaju za sve ovo u ponudi.

Veljko Bošnjaković, programer:

– Baš je super što imamo ovakav događaj, jer se nekada desi da se baš rariteti nađu. Generalno dolazim zbog ljudi i atmosfere koja vlada u „Fabrici” tokom berze.

Nemam pojma šta ću pronaći ovog puta. Uglavnom uvek šetam između štandova, pa malo istražim. Slušam inače metal i nadam se nečemu poput „Panterinog” „Cowboys from Hell” ili od grupe „Manowar, Wariors of the world”. Manje-više retke ploče. 

Danilo Milić, student:

– Uglavnom slušam staru muziku koja ima određeni kvalitet, pa tako volim da kupujem CD-ove sa dobrom muzikom. Došao sam da pogledam šta je ovaj put u ponudi što se tiče kompakt diskova, ali usput razgledam i stare ploče, baš su mi interesantne.

Puno mi znači što mogu mesečno jedan dan da dođem i na jednom mestu nađem kvaltet i raritet. Inače sam u potrazi za „Pink Floydom”, a može i „Queen”, „ACDC”, uglavnom rok zvuci.

Na velikom broju štandova prepliću se raličiti omoti ploča, CD-ova i starih kaseta. Što se tiče cena, kreću se u širokom rasponu, te se vinili prodaju od 300 dinara, pa i do 300 evra, u zavisnosti od toga u kakvom su stanju i od rariteta. To nam je potvrdio i predstavik jedne muzičke prodavnice, Zoran Mišković iz Beograda koji je došao da izloži svoju muzičku ponudu.

– Od početka berze sam izlagač, pa čini mi se već peta godina da prolazi, kada još nije bilo ostalih prodavaca ploča, a ja sam se „prikačio” stripayijama – kaže Mišković. – Kolekcionari stripova vole muziku i skupljaju ploče ili CD-ove, pa je tako moja deviza da ima „za svakoga ponešto”. Kod mene se može naći od yeza, bluza, panka, hevi-metala do domaćih ploča. Radujemo je to što je iz godine u godine posećenost odlična.

Sa druge strane sale, Miloš Miletić iz Novog Sada prodaje stripove. Počeo je, kaže, da ih skuplja pre desetak godina i još nije stigao sve da pročita, pa neke izložio a neke ne.

– Potražnja zavisi od zainteresovanosti posetilaca, ali i novčanika, pa se nekada desi da ne prodam nijedan, a nekada i nekoliko njih nađe svoje mesto u nečijoj kolekciji – priča Miletić. – Najviše se ljudi interesuju za superheroje, pa ovde imam najstariji primerak „Super Č” stripa, koji datira s početka sedamdesetih godina. Najstariji strip koji čuvam za sebe je originalno izdanje „Spajdermena” još s početka šezdesetih.

I. Bakmaz