Радост је на Берзи винила видети и млађе генерације које цене квалитет

Према речима организатора продуцента Студентског културног центра Нови Сад Јована Гвера, ни сам није сигурнан колико је већ година прошло од прве берзе, али је задовољство видети да се у пар година појављује све више млађе публике, што је показатељ да ипак имају осећаја за квалитет.

– Имамо велики број излагача, и свакод другог викенда у месецу размењујемо плоче, књиге, стрипове, а сада су у понуди и играчке из стрипова, као и помоћне ствари попут омота за плоче, старе касете, ВХС касете – рекао је Гверо. – Берза има фину еволуцију и долази све више људи који су се вратили добром звуку. Радују ме млади који су открили да постоје и други носачи звука, осим телефона и компјутера. Музика има широк дијапазон уметничких дисциплина које укључују дизајн плоча, док се уз нека реиздања додају богате књиге које га прате. Имамо нових „буклет” издања у којима се обнављају концертни и други разни снимци који до сада нису никада објављени. Добро је што су излагачи врло амбициозни и желе да набаве све новине и буду први који ће их донети и уврстити у своју понуду.

КОЛИКО ЈЕ ЗА ВАС ЗНАЧАЈНА БЕРЗА?

Милена Симић, студент архитектуре у Суботици:

– Много значи берза, и то на обострано задовољство, како продаваца, тако и купаца. Многим колекционарима је сигурно занимљиво, а и нама је, новим генерацијама које желимо да усвојимо стару традицију плоча, упознамо нове људе и чујемо нову музику.

Момак и ја имамо огромну музичку колекцију ЦД-ова и овде углавном нађемо нешто да је допунимо. Тако сада имамо четврти албум „Дееп пурпле”, као и четврти албум „Лед Zeppelin”, „Нирвана The Бест”...

Нинослав Јанковић, систем админитратор:

– Мени много значе овакви догађаји, јер сам у свету музике још од своје 13. године, а сада имам 64. Дошао сам циљано на манифестацију, јер треба „The Rolling Стонес” да ми стигну, а и неке друге ствари.

Нажалост, за плоче немам места у стану, па сам се давних година пребацио на ЦД-ове. Мислим да је заинтересованост већа с годинама реализације, а освежење је видети толико младих, који се занимају за све ово у понуди.

Вељко Бошњаковић, програмер:

– Баш је супер што имамо овакав догађај, јер се некада деси да се баш раритети нађу. Генерално долазим због људи и атмосфере која влада у „Фабрици” током берзе.

Немам појма шта ћу пронаћи овог пута. Углавном увек шетам између штандова, па мало истражим. Слушам иначе метал и надам се нечему попут „Пантериног” „Cowboys фром Hell” или од групе „Manowar, Wariors оф the world”. Мање-више ретке плоче. 

Данило Милић, студент:

– Углавном слушам стару музику која има одређени квалитет, па тако волим да купујем ЦД-ове са добром музиком. Дошао сам да погледам шта је овај пут у понуди што се тиче компакт дискова, али успут разгледам и старе плоче, баш су ми интересантне.

Пуно ми значи што могу месечно један дан да дођем и на једном месту нађем квалтет и раритет. Иначе сам у потрази за „Пинк Floydom”, а може и „Queen”, „АЦДЦ”, углавном рок звуци.

На великом броју штандова преплићу се раличити омоти плоча, ЦД-ова и старих касета. Што се тиче цена, крећу се у широком распону, те се винили продају од 300 динара, па и до 300 евра, у зависности од тога у каквом су стању и од раритета. То нам је потврдио и представик једне музичке продавнице, Зоран Мишковић из Београда који је дошао да изложи своју музичку понуду.

– Од почетка берзе сам излагач, па чини ми се већ пета година да пролази, када још није било осталих продаваца плоча, а ја сам се „прикачио” stripayijama – каже Мишковић. – Колекционари стрипова воле музику и скупљају плоче или ЦД-ове, па је тако моја девиза да има „за свакога понешто”. Код мене се може наћи од yеza, блуза, панка, хеви-метала до домаћих плоча. Радујемо је то што је из године у године посећеност одлична.

Са друге стране сале, Милош Милетић из Новог Сада продаје стрипове. Почео је, каже, да их скупља пре десетак година и још није стигао све да прочита, па неке изложио а неке не.

– Потражња зависи од заинтересованости посетилаца, али и новчаника, па се некада деси да не продам ниједан, а некада и неколико њих нађе своје место у нечијој колекцији – прича Милетић. – Највише се људи интересују за суперхероје, па овде имам најстарији примерак „Супер Ч” стрипа, који датира с почетка седамдесетих година. Најстарији стрип који чувам за себе је оригинално издање „Спајдермена” још с почетка шездесетих.

И. Бакмаз