Prvog vikenda bez ograničenja Novosađani uživali u čaroliji proleća

Istini za volju, svake godine posle kiše, snega i zime, jedva dočekamo sunce, međutim, nemila situacija za nama zasigurno je mnoge naučila da sreća ne znači samo skupo plaćen put na popularne destinacije ili zabava tamo negde, već i sloboda pukog izlaska iz kuće, te šetnja gradom kroz kvartove i delove koje volimo, bez bojazni da ćemo zbog toga biti kažnjeni. Uživanje u šetnji i proleću su, kao što vidimo, one male stvari koje život čine srećnim.

Kad se spomene šetnja u Novom Sadu, prvi izbor i asocijacije, osim centra i Dunavskog parka, svakako su Kej i Petrovaradinska tvrđava, koji su tokom svakog sunčanog vikenda tradicionalno preplavljeni. Kejom šetaju sve generacije, kotrljaju se točkovi bicikala i rolera, trči se ili sedi pored na klupama, uživa se pored Dunava...

Novi Sad je oduvek važio za biciklistički grad, ta vožnja uvek ima posebnu draž, zato je dovoljno i zamisliti ambijent našeg grada, atmosferu proleća, pogledati sliku (za koju je poznato da govori više od hiljadu reči) i sve je jasno. A donedavno, tokom vanrednog stanja, taj omiljeni novosadski dvotočkaš zamalo je postao glavno prevozno sredstvo za sve.

Šetnja do Tvrđave znači preći i neke uspone, odnosno uzbrdice – preko mosta, a posle stepenicama ili zaobilaznim putem, ali opet uzbrdo. Ipak, radost uživanja u, po mišljenju mnogih, najlepšem godišnjem dobu jača je od malog uspona prelaska mosta. Mladi otvoreno pokazuju dobro raspoloženje i pozitivnu energiju.

A ono što sve čeka na Petrovaradinskoj tvrđavi prava je nagrada i motiv za pešačenje uzbrdo. Pre svega, tu je jedinstven pogled na Novi Sad, inspiracija da se prizori i lepota ovekoveče i zabeleže fotografijom. Tako nešto niko ne propusti, kao ni pogled kroz dvogled s platoa kod čuvenog Sata. Druga tvrđava po veličini u Evropi nudi za svakoga po nešto i nema dela na kojem neko ne uživa.

B. Pavković