Првог викенда без ограничења Новосађани уживали у чаролији пролећа

Истини за вољу, сваке године после кише, снега и зиме, једва дочекамо сунце, међутим, немила ситуација за нама засигурно је многе научила да срећа не значи само скупо плаћен пут на популарне дестинације или забава тамо негде, већ и слобода пуког изласка из куће, те шетња градом кроз квартове и делове које волимо, без бојазни да ћемо због тога бити кажњени. Уживање у шетњи и пролећу су, као што видимо, оне мале ствари које живот чине срећним.

Кад се спомене шетња у Новом Саду, први избор и асоцијације, осим центра и Дунавског парка, свакако су Кеј и Петроварадинска тврђава, који су током сваког сунчаног викенда традиционално преплављени. Кејом шетају све генерације, котрљају се точкови бицикала и ролера, трчи се или седи поред на клупама, ужива се поред Дунава...

Нови Сад је одувек важио за бициклистички град, та вожња увек има посебну драж, зато је довољно и замислити амбијент нашег града, атмосферу пролећа, погледати слику (за коју је познато да говори више од хиљаду речи) и све је јасно. А донедавно, током ванредног стања, тај омиљени новосадски двоточкаш замало је постао главно превозно средство за све.

Шетња до Тврђаве значи прећи и неке успоне, односно узбрдице – преко моста, а после степеницама или заобилазним путем, али опет узбрдо. Ипак, радост уживања у, по мишљењу многих, најлепшем годишњем добу јача је од малог успона преласка моста. Млади отворено показују добро расположење и позитивну енергију.

А оно што све чека на Петроварадинској тврђави права је награда и мотив за пешачење узбрдо. Пре свега, ту је јединствен поглед на Нови Сад, инспирација да се призори и лепота овековече и забележе фотографијом. Тако нешто нико не пропусти, као ни поглед кроз двоглед с платоа код чувеног Сата. Друга тврђава по величини у Европи нуди за свакога по нешто и нема дела на којем неко не ужива.

Б. Павковић