PREDRAG VESELINOVIĆ DESET GODINA NA ISTOM ZADATKU Na vidikovcu BESPLATNI ČASOVI JOGE ZA SUGRAĐANE
Osetivši dobrobit joge i fizičkih vežbi po sopstveno zdravlje i organizam, sedamdesetjednogodišnji Karlovčanin Predrag Veselinović, od 2014. godine sugrađane uvodi u svet te drevne i složene discipline držeći besplatne časove na nekoliko mesta u Sremskim Karlovcima.
Kada je koronavirus privremeno „zaustavio život”, iz prostorija starog vrtića posle izvesnog vremena, Predrag je izmestio poligon za vežbanje na vidikovac, odakle često na društvenim mrežama kruže fotografije sa „fizičkog i mentalnog razgibavanja” kako je nazvao vežbanje na tom mestu odakle se pruža najlepši pogled na Karlovce.
- Okupljamo se dva puta sedmično, a do prošle godine svakog dana - kaže Predrag. – Bude obično oko sedam do osam žena. Najredovnije su one koje imaju zdravstvene probleme. Najviše je na vežbama bivalo petnaestak njih. U pitanju su Karlovčanke između 32 do 65 godina. Provedemo sat vežbajući, a ponekad ostajemo duže zbog meditacije. Uvek im govorim da uz pomoć različitih tehnika disanja i meditacije najbolje mogu upoznati svoje telo i spoznati odakle bol do-lazi.
Do otkrića vidikovca kao mesta za vežbanje došao je slučajno. Po prestanku treninga zbog korone, Predrag je biciklom odlazio na Stražilovo, brzim hodom se penjao na tamošnja brda, a onda je sticajem okolnosti shvatio da prelazak 214 stepenika do vrha vidikovca ima jednako dobar učinak.
- Dve godine smo najmanje po šest puta išli gore-dole. Sada cela grupa to radi tri puta na svakom treningu. Penjanje je delotvorno za celo telo. Nakon toga slede vežbe istezanja. Zbog korone sam došao na vidikovac i sad me zovu ponovo da se vratim u salu, ali neću. Zimi mogu da se rade vežbe i u stojećem položaju - tri penjanja i vežbe - objašnjava Veselinović.
Iako ga je joga oduvek privlačila, i uprkos činjenici da mu je u mlađim godinama dijagnostikovan lupus, Predrag je zbog određenih porodičnih problema tek 2003. godine krenuo s joga vežbama. Završio je nekoliko seminara, promenio nekoliko škola, „kupovao zanat”, kako kaže, i kada je osetio da je spreman da sa drugima podeli ono što je sam dobio, a to se poklopilo s odlaskom u penziju, počeo je najpre članovima Kluba penzionera na Dudari da drži časove. A onda se krug polaznika proširio i na druge sugrađane.
- Bitno je da ljudi shvate važnost fizičkih vežbi za organizam i zdravlje. Ne mora to da bude joga. Dovoljno je da kod kuće barem urade vežbe zagrevanja koje su radili u osnovnoj školi i obrate pažnju koji se istežu, a koji mišići zatežu. Kada se svi mišići zagreju to znači da je krv prodrla u sve ćelije, a ćelije koje ne dobijaju hranu, polaku umiru i nastaju bolesti - kaže ovaj vitalni penzioner.
Pored joge bavi se rekreativno planinarenjem, biciklizmom, a nije mu stran ni kajaking. Lane je vozio bicikl uz Drinu, a ove planira da se vine dvotročkašem uz Dunav na sever. U procesu lečenja svoje osnovne bolesti ovladao je Brojsovom terapijom gladovanja i svima poručuje da paze na ishranu i važbaju.
Z. Milosavljević