Obogaćena jednosmenska nastava: Joga za prevazilaženje izazova odrastanja

Osim što se trudi da tokom redovne nastave učenicima probudi interesovanje za očuvanje, zaštitu i istraživanje prirode, kroz praksu, u radu sa uzrastom od četvrtog do šestog razreda, ukazuje na značaj inteligencije tela, pomaže im da poboljšaju koncentraciju, kao i da smanje količinu stresa u svakodnevnom životu, te time lakše prevaziđu izazove odrastanja.

Kako kaže, godine 2013. otišla je na prvi čas joge, bez velikih očekivanja, želeći da se relaksira, jer rad u školi ume da bude veoma intenzivan za nervni sistem.

– Kada sam posle sat i po vežbi izašla, činilo mi se da sam lakša bar deset kilograma. To me je odmah zaintrigiralo, pa sam počela da istražujem, a kasnije spontano krenula na školovanje za instruktora u Joga savezu Srbije. Pre tri godine, ukazala se prilika da pokrenemo projekat „Obogaćen jednosmenski rad” jer u školi imamo redovnu nastavu samo pre podne. Od pedesetak predloga za aktivnosti koje bismo ponudili učenicima u popodnevnim časovima, stigli smo do joge i ideje da je povežem sa znanjima iz biologije – dodaje Marijana Jovanović.

Kako se ova vannastavna aktivnost ne ocenjuje, učenici su, kaže, opušteniji, pa mogu i da pitaju šta hoće.

– Takva atmosfera je mnogo pogodnija za učenje i razumevanje. To što dolaze redovno, iako ne beležimo neopravdane izostanke, pokazatelj mi je da im časovi joge prijaju – objašnjava ona, uz opasku da je broj zainteresovanih đaka porastao nakon što su demonstrirali „pozdrav suncu” na priredbi povodom Dana škole. – Kada se pomene inteligencija, svi prvo pomisle na racionalne, matematičko-logičke sposobnosti, zaboravljajući na mudrost zapisanu u telu, kojoj su poverene sve najvažnije funkcije, kao što su disanje, rad srca i ostalih unutrašnjih organa. I u biologiji je inteligencija objašnjena kao sposobnost adaptacije na nove uslove života uočavanjem bitnih odnosa. U celom zapadnom svetu data je prednost umu, razmišljanju i logičnom zaključivanju, a korisno bi bilo osvestiti šta se dešava u telu, kako bismo mu pomogli, a samim tim se osećali bolje.

Mada se „alatima” koje nudi joga može smanjiti visok procenat đaka koji imaju krivu kičmu usled sedelačkog životnog stila, njihovi pozitivni efekti rešavaju i druge probleme.

– Vežbanjem asana postajemo svesni svih delova tela, od malog prsta do glave, osvešćujemo granice prijatnosti pri određenim položajima i posmatramo kako se polako pomeraju i kako postajemo fleksibilniji – kaže  Jovanovićeva. – Treba znati da pogrbljenost nije samo estetski problem, nego utiče i na to koliko vazduha možemo da udahnemo. Recimo, kada deca drže telefon i igraju igrice, grudni koš nema dovoljno mesta da se raširi i primi kiseonik. Osim toga, zaboravili smo kako treba pravilno disati. Umesto da se angažuju svi mišići, od stomaka nagore, najčešće je to plitki dah, svojstven stanju stresa.

Koliko je bitno duboko disati, objasnila je na primeru autonomnog dela perifernog nervnog sistema, koji se sastoji od simpatikusa i parasimpatikusa.

– Simpatikus je zadužen za ubrzavanje rada srca i disanja. On je aktivan kada smo u opasnosti i daje informaciju našim endokrinim žlezdama da stvaraju hormone stresa, koji našu krv treba da gurnu ka mišićima da bismo mogli da uđemo u stanje „bori se ili beži”, dok svi ostali organi usporavaju rad jer nisu od vitalnog značaja. Ovaj mehanizam ostao nam je od predaka, međutim, i danas se često aktivira iako nema realnih opasnosti. Pa tako učenici, kada ih nastavnik prozove da odgovaraju, a nisu spremni, reaguju kao nekada čovek kojeg juri lav kako bi ga pojeo. Time objašnjavamo i zašto u jogi izdah mora da bude duži od udaha:  njime se aktivira parasimpatikus, koji, kada opasnost prođe, treba da umiri telo, što nas uvodi u stanje relaksiranosti.

Smanjena pažnja i koncentracija kod učenika, usled dejstva raznih ometača, čest je predmet razgovora među prosvetnim radnicima, napominje Jovanovićeva.

– Upravo je koncentracija jedan od osam stepenika joge. Usredsređivanjem na delove tela koji su aktivni pri vežbanju i na usklađivanje sa dahom, vežbamo da budemo prisutni u sadašnjem trenutku. Depresija je življenje u sećanjima iz prošlosti, a anksioznost zamišljanje budućih događaja tokom čega nas ophrva bezrazložna briga. Dopada mi se i definicija da je anksioznost zloupotreba mašte, koju, kao vrsta, jedini imamo, a koristimo je za negativne scenarije. Iako sa učenicima ne vežbamo meditaciju, preporučljiva je praksa da se pet minuta tokom dana zaustave i posmatraju svoje misli, što, priznajem, zna da bude veoma teško. Treba mozak navići da se fokusira na pozitivne stvari, kojih uviđamo da ima više nego loših kada obratimo pažnju –ističe sagovornica.

Blagodeti joge su, između ostalih, bolje raspoloženje, veća staloženost i sposobnost odgovora na događaje, razmišljanje pre nego što odreagujemo, asertivnost, uz koju komuniciramo na pravi način, iz čega slede bolji međusobni odnosi, pa i učinak na radnom mestu, odnosno u učionici. Joga nije takmičarska disciplina, uz moranje da se bude najbolji, već traži individualni pristup.

– Kada vežbaju, učenici po navici stalno gledaju jedni druge, pa nekad i opominju ili se upoređuju, zbog čega im skrećem pažnju da se usredsrede na sebe, držeći zatvorene oči. Da se napredak tiče samo nas, velika je unutrašnja motivacija, ali i recept za svakodnevni život – objašnjava Jovanovićeva.

Slađana Milačić