ПРЕДРАГ ВЕСЕЛИНОВИЋ ДЕСЕТ ГОДИНА НА ИСТОМ ЗАДАТКУ На видиковцу БЕСПЛАТНИ ЧАСОВИ ЈОГЕ ЗА СУГРАЂАНЕ

Када је коронавирус привремено „зауставио живот”, из просторија старог вртића после извесног времена, Предраг је изместио полигон за вежбање на видиковац, одакле често на друштвеним мрежама круже фотографије са „физичког и менталног разгибавања” како је назвао вежбање на том месту одакле се пружа најлепши поглед на Карловце.

- Окупљамо се два пута седмично, а до прошле године сваког дана -  каже Предраг. – Буде обично око седам до осам жена. Најредовније су оне које имају здравствене проблеме. Највише је на вежбама бивало петнаестак њих. У питању су Карловчанке између 32 до 65 година. Проведемо сат вежбајући, а понекад остајемо дуже због медитације. Увек им говорим да уз помоћ различитих техника дисања и медитације најбоље могу упознати своје тело и спознати одакле бол до-лази.

До открића видиковца као места за вежбање дошао је случајно. По престанку тренинга због короне, Предраг је бициклом одлазио на Стражилово, брзим ходом се пењао на тамошња брда, а онда је стицајем околности схватио да прелазак 214 степеника до врха видиковца има једнако добар учинак.

- Две године смо најмање по шест пута ишли горе-доле. Сада цела група то ради три пута на сваком тренингу. Пењање је делотворно за цело тело. Након тога следе вежбе истезања. Због короне сам дошао на видиковац и сад ме зову поново да се вратим у салу, али нећу. Зими могу да се раде вежбе и у стојећем положају  - три пењања и вежбе - објашњава Веселиновић.

Иако га је јога одувек привлачила, и упркос чињеници да му је у млађим годинама дијагностикован лупус, Предраг је због одређених породичних проблема тек 2003. године кренуо с јога вежбама. Завршио је неколико семинара, променио неколико школа, „куповао занат”, како каже,  и када је осетио да је спреман да са другима подели оно што је сам добио, а то се поклопило с одласком у пензију, почео је најпре члановима Клуба пензионера на Дудари да држи часове. А онда се круг полазника проширио и на друге суграђане. 

- Битно је да људи схвате важност физичких вежби за организам и здравље. Не мора то да буде јога. Довољно је да код куће барем ураде вежбе загревања које су радили у основној школи и обрате пажњу који се истежу, а који мишићи затежу. Када се сви мишићи загреју то значи да је крв продрла у све ћелије, а ћелије које не добијају храну, полаку умиру и настају  болести - каже овај витални пензионер.

Поред јоге бави се рекреативно планинарењем, бициклизмом, а није му стран ни кајакинг. Лане је возио бицикл уз Дрину, а ове планира да се вине двотрочкашем уз Дунав на север. У процесу лечења своје основне болести овладао је Бројсовом терапијом гладовања и свима поручује да пазе на исхрану и важбају.

З. Милосављевић