Potrošačko ćoše: Poskupele dozvole za pecanje
Uskoro će toplo i vedro vreme zameniti sivilo, koje zima, ali i početak proleća nose sa sobom. Jutra će postati prijatnija, a samim tim će i ustajanje biti mnogo lakše.
U ranoranioce spadaju i pecaroši, a upravo oni jedva čekaju dolazak toplijeg vremena, kako bi se posvetili svojoj pasiji. Za njih ne postoji ništa lepše od toka reke i smiraja koji ona nosi sa sobom, držeći ih začarane nekoliko sati. Uprkos tome što cene ribolovačke opreme, ali i dozvole za pecanje rastu iz godine u godinu, neki od građana sa kojima smo imali priliku da razgovaramo kažu da to nije u tolikoj meri ograničavajući faktor, zbog toga što ljubav i strast prema ribolovu za njih nema cenu.
Ipak, sezona ribolova tek treba da nastupi. Prevashodno zbog zabrane pecanja određenih vrsta riba, kako ih pasionirani ribolovci ne bi ometali u periodu mresta. Takve ribe su smuđ, ali i smuđ kamenjar, koji ne smeju da se pecaju od 1. marta do 30. aprila. Zabrane za šarana, šarana golaća i mrenu obuhvataju period od 1. aprila do 31. maja. Pecanje skobalja, jaza, klena i deverike zabranjeno je između 15. aprila i 31. maja. Od 15. aprila do 15. juna važi zabrana za bucova. Posle 1. maja, pa do 15. juna ni som nije dozvoljen za ribolov. Trajna zabrana pecanja odnosi se na zlatnog karaša, malog vretenara, velikog vretenara, linjaka i kečigu. Ribe koje su sve vreme dostupne ljubiteljima ove vrste rekreacije u prirodi su sunčica, šljivar ili “nosara”, srebrni karaš ili “babuška”, kesega ili “najlonka”, vijun, šrac, uklija, grgeč, beli amur, crvenperka, sivi i beli tolstolobik, krkuša... Štuka je jedina vrsta ribe koja je bila zabranjena, a da joj je istekao rok zabrane pecanja do sada.
Jedan od preduslova za uspešno pecanje jeste i kvalitet opreme. U ribolovačkim prodavnicama nudi se široka lepeza stvari neophodnih za svakog pecaroša - od amaterskih i profesionalnih pecaljki, do mašinica, plovaka, najlona, udica, do hrane za ribe. O ceni svih tih proizvoda razgovarali smo sa zaposlenima u prodavnici pecaroške opreme “Ribarske vode” na Detelinari.
– Ima raznih vrsta štapova. Od takmičaraca, do štapova sa karikama, bolonjez telemač štapova i običnih teleskopa od 2,4 do 3 metra, sve se prodaje. Kod dvodelnih štapova raspon je od 2.000 do 16.000 dinara. Najviše se traži sitan pribor: najloni, udice, plovci. Plovci su od 60 do 100 dinara. Neizostavna je i hrana za ribe, koja košta od 150 do 370 dinara, u zavisnosti od količine. Najviše se prodaje hrana sa aromom vanile, jagode ili meda. Što se mašinica tiče, njihove cene se kreću od 1.300 do 6.000 dinara.
Godišnje, cene ribolovačke opreme poskupe od 10 do 15 posto, ali zaposleni u ribolovačkoj delatnosti ističu da je oprema generalno jeftina. Iz “Formeksa” nisu zadovoljni poskupljenjem godišnje cene dozvola za pecanje. Prema njihovim rečima, one su previsoke. U pravilniku Ministarstva zaštite životne sredine, godišnje dozvole za rekreativni ribolov iznose 7.000 dinara, za razliku od prošlih godina kada je cena bila 6.000, dok je za starije od 65 godina, ali i žene i lica sa telesnim oštećenjima od 60 do 80 procenata cena 3.500 dinara, za razliku od prošlogodišnjih 3.000.
Godišnja dozvola za lica sa telesnim oštećenjem većim od 80 odsto, zatim za lica koja imaju potpuni gubitak radne sposobnosti, kao i za vojne i civilne invalide rata i lica mlađa od 18 godina, košta 600 dinara. Svaka godišnja dozvola važi od 1. januara, bez obzira na to da li je uplaćena u februaru ili u oktobru.
Tekst i foto: V. M. Petrović
Anketa: Da li ste otvorili ribolovačku sezonu?
Svetozar Krstić, novinar:
– Pecam od malih nogu, ali ribolovačku dozvolu ove godine nisam izvadio. Zbog čega? Zato, jer niti ima ko da kontroliše pecaroše, niti sportski ribolovci mogu da se nadaju bilo kakvom ulovu vrednom pažnje.
Evidentno je da je iz godine u godinu riblji fond sve siromašniji.
Stevan Tarabić, penzioner:
– Redovno vadim ribolovačku dozvolu, ali pecarošku sezonu još nisam otvorio. Drugar ide svaki dan i kaže da riba još miruje. Zato sređujem prikolicu za novi čamac, koji nameravam da spustim u vodu do kraja nedelje.
Čekam lepše vreme, a najviše volim da pecam soma, smuđa i šarana.
Anđelko Petrović, električar:
– Kao i svaki klinac, počeo sam da pecam u ranoj mladosti i kad jednom odete na vodu, zaljubite se u reke i prirodu, pa vam to ostaje opsesija za ceo život.
Nisam izvadio dozvolu, ali mislim da je cena korektna, naročito ako ste češće na vodi, pa ulovom možete to da nadoknadite.
Aleksa Petrović, student:
– Prvi put sam na pecanju bio kad sam imao 12 godina. Išao sam sa ocem na malu reku, ne mogu da se setim koju.
Pecao sam nekoliko puta, a prestao sam zbog toga što nisam imao dovoljno vremena, ali se nadam da ću imati priliku to da radim čećše. Poslednji put sam pecao pre dve godine.
Tekst i foto: V. M. P.
