Porodica Vozar organski uzgaja povrće tri decenije

Vladimir Vozar kaže da je njegova porodica počela sa proizvodnjom davne 1987. godine, kada su njegovi roditelji napustili sigurne poslove.

- Moj otac je bio poslovođa u jednoj firmi i dobro mu je išlo. Ipak je rešio da sve to napusti i tada je rekao da neće da radi za druge već isključivo za sebe i da će napraviti brend. Najpre je uzgajao neobične biljke, brat i ja smo tada išli u školu, ali smo pomagali roditeljima - kaže Vozar.

Porodici je od početka cilj bio da imaju dobar proizvod, ali i kupca.

- Devedesetih godina istraživali smo i ispipavali tržište. Tada smo sa profesorkom Brankom Lazić, koja organsku prozvodnju drži u malom prstu, razgovarali i ona nam je rekla da smo mi više za organsku nego za konvencionalnu proizvodnju – kaže Vozar. - Tako su krenuli, veli naš sagovornik, u tu pustolovinu, ali je bio veliki problem jer nije bilo mnogo informacija o organskom uzgoju.   

- Ne znate čime da tretirate biljke. Korpivu kao koprivu svi koriste, ali ukoliko je ne uberete na vreme, ne vredi. Onda, soda bikarbona, perje od belog luka... sve to mora da se koristi kako treba. Sada sam došao u tu situaciju da mogu sam da napravim preparat, ali ne možete biti i tehnolog i direktor...mora sve da se raspodeli – pojašnjava Vladimir.

Devedesetih godina, kaže, imali su 25 vrsta salata, a za godinu dana su došli do 80.

- Mi smo 2005. godine dobili poziv od velikog marketa u Novom Sadu i odazvali smo se. Tada su oni imali pet prodavnica u gradu, sada imaju 200. Danas mi pravimo selekciju kome ćemo prodavati, u situaciji smo da biramo.

Počeli su sa pola jutra, a danas imaju 13 hektara, plus ratarske kulture. 

- Proširili bismo se i više, ali nemamo radnu snagu. Mašine mogu dosta toga da urade, ali ne mogu zameniti ruke koje su veoma bitne za organsku proizvodnju. Zadovoljni smo ovim što imamo. Mi smo se podelili u porodici i svako ima neko zaduženje. Majka nam je 11 godina u invalidskim kolicima, ali ona i danas kontroliše radnike. Svi smo u poslu - kaže on.

S obzirom na to da obrađuju više od 13 hektara, moraju, veli naš sagovornik, paziti gde će i koliko ulagati. Velika je potražnja za kuvanim paradajzom, tako da će biti jedna prostorija samo za kuvanje tog povrća jer mogu da prodaju i do 20.000 litara.

- Ne sme biti razlika u kvalitetu prozvoda koji nudite kupcima. Tako i kuvani kao i svež paradajz mora biti odličnog kvaliteta. Ukoliko prodajete direktno mušterijama, morate stajati iza toga. Roba mora biti ukusnija. Nije isto kada se povrće direktno vadi iz njive ili iz hladnjače. Možda to mušterija neće osetiti, ali ja znam šta sam uradio i šta sam ponudio- kaže Vozar.

Kaže da je bilo veoma teško napraviti brend, ali da je jednako teško sačuvati ga.

Za sve koji žele da se bave poljoprivredom ima nekoliko saveta.

- Mislim da svako ko ima jednu baštu od jutra ili jutra i po može živeti od toga. Jedna četvoročlana porodica može da bude zaposlena, ali morate raditi samo taj posao. Možete na svoj proizvod staviti natpis “iz moje bašte”, kupci će drugačije gledati na to. U Sloveniji sam, na primer, video pre deset godina da nude meso gde piše “ovo je meso iz mog kraja”. To znači da ste vi to proizveli i da stojite iza tog proizvoda. To je jako važno- kaže naš sagovornik.

Slađana Aničić Ilić

Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” realizovao je „Dnevnik Vojvodina pres“ d.o.o., uz podršku Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.