Polovina odraslih pušači

Kurs je bio namenjen upravo zdravstvenim radnicima, a vodile su ga šefica Kancelarije Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” za prevenciju pušenja dr Biljana Kilibarda, šefica Odeljenja Instituta za javno zdravlje Vojvodine za zdravstveno vaspitanje dr Snežana Ukropina i Vesna Imbronjev iz Centra Doma zdravlja za prevenciju.

Po rečima Vesne Imbronjev, i među zdravstvenim radnicima ima pušača pa je takva vrsta edukacije korisna za njih same, ali i da bi na odgovarajući način mogli upućivati pacijente na Savetovalište za odvikavanje od pušenja.Kada je reč o statističkim podacima i pušačkim navikama u našoj zemlji, dr Biljana Kilibarda nam je rekla da je na osovu svih dosadašnjih istraživanja situacija zabrinjavajuća.



– Kada pričamo o mladima od 13 do 15 godina, naš prosek je sličan evropskom – kazala je dr Biljana Kilibarda. – Ono što nas brine je pušenje među odraslom populacijom. Više od 30 odsto odrasle populacije, odnosno starijih od 15 godina, puši. Ako posmatramo još uže ciljanu grupu od 18 do 64 godina, njih 40 odsto su pušači.Ona je dodala da ti podaci govore da gotovo polovina stanovništva konzumira cigarete.Drugi problem koji se izdvaja je izloženost duvanskom dimu, koja dokazano štetno deluje po zdravlje. Tu istraživanja pokazuju da samo u 13 odsto domaćinstava pušenje nije dozvoljeno.



– Neke anonimne ankete koje smo sproveli pokazuju da nepušačima smeta izloženost duvanskom dimu, što nam govori da je potrebno usmeriti pažnju i na tu ciljnu grupu. Takođe, danas je pušenje društveno prihvatljivo ponašanje i to nam jasno pokazuju podaci. Naše stanovništvo je vrlo tolerantno i ni najmanje ne osuđuje pušenje – rekla je dr Kilibarda.



Kada je reč o radu Centra Doma zdravlja za prevenciju, letnji meseci koji slede značiće manje polaznika zbog godišnjih odmora, dok je baš maj mesec kada se javlja najviše novih korisnika. Takođe, statistike govore da u pet dana, koliko traje obuka, 80 odsto polaznika ostavi cigarete. Ipak, kada je reč o prvoj godini apstinencije, taj broj se kreće od 30 do 47 odsto.



– Problem nastaje u prvoj godini, kada se osobe vode kao apstinenti i ne mogu se još uvek nazvati nepušačima – objasnila nam je Vesna Imbronjev. – Tada se dešava da zbog toga što su lako ostavili cigarete, korisnici odluče da u određenoj životnoj situaciji ipak zapale cigaru. Ta jedna cigareta vodi do kupovine nove kutije i na kraju vraćanja staroj navici. Upravo iz tih razloga je u prvoj godini najvažnije ostati dosledan svojoj odluci.



V. Pavlov