Половина одраслих пушачи

Курс је био намењен управо здравственим радницима, а водиле су га шефица Канцеларије Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” за превенцију пушења др Биљана Килибарда, шефица Одељења Института за јавно здравље Војводине за здравствено васпитање др Снежана Укропина и Весна Имброњев из Центра Дома здравља за превенцију.

По речима Весне Имброњев, и међу здравственим радницима има пушача па је таква врста едукације корисна за њих саме, али и да би на одговарајући начин могли упућивати пацијенте на Саветовалиште за одвикавање од пушења.Када је реч о статистичким подацима и пушачким навикама у нашој земљи, др Биљана Килибарда нам је рекла да је на осову свих досадашњих истраживања ситуација забрињавајућа.



– Када причамо о младима од 13 до 15 година, наш просек је сличан европском – казала је др Биљана Килибарда. – Оно што нас брине је пушење међу одраслом популацијом. Више од 30 одсто одрасле популације, односно старијих од 15 година, пуши. Ако посматрамо још уже циљану групу од 18 до 64 година, њих 40 одсто су пушачи.Она је додала да ти подаци говоре да готово половина становништва конзумира цигарете.Други проблем који се издваја је изложеност дуванском диму, која доказано штетно делује по здравље. Ту истраживања показују да само у 13 одсто домаћинстава пушење није дозвољено.



– Неке анонимне анкете које смо спровели показују да непушачима смета изложеност дуванском диму, што нам говори да је потребно усмерити пажњу и на ту циљну групу. Такође, данас је пушење друштвено прихватљиво понашање и то нам јасно показују подаци. Наше становништво је врло толерантно и ни најмање не осуђује пушење – рекла је др Килибарда.



Када је реч о раду Центра Дома здравља за превенцију, летњи месеци који следе значиће мање полазника због годишњих одмора, док је баш мај месец када се јавља највише нових корисника. Такође, статистике говоре да у пет дана, колико траје обука, 80 одсто полазника остави цигарете. Ипак, када је реч о првој години апстиненције, тај број се креће од 30 до 47 одсто.



– Проблем настаје у првој години, када се особе воде као апстиненти и не могу се још увек назвати непушачима – објаснила нам је Весна Имброњев. – Тада се дешава да због тога што су лако оставили цигарете, корисници одлуче да у одређеној животној ситуацији ипак запале цигару. Та једна цигарета води до куповине нове кутије и на крају враћања старој навици. Управо из тих разлога је у првој години најважније остати доследан својој одлуци.



В. Павлов