Petrovaradinu nedostaju bioskop, pozorište i dom kulture
Iako je stariji od Novog Sada, prema rečima građana sa kojima smo razgovarali, naselju nedostaju kulturni i obrazovni sadržaji kojih, osim na Petrovaradinskoj tvrđavi, nema nigde.
Po popisu stanovništva iz 2011. godine u Petrovaradinu živi nešto više od 30.000 stanovnika. Iako je stariji od Novog Sada, prema rečima građana sa kojima smo razgovarali, naselju nedostaju kulturni i obrazovni sadržaji kojih, osim na Petrovaradinskoj tvrđavi, nema nigde. Petrovaradin nema bioskop, pozorište, dom kulture, galeriju, niti prostor za takvu namenu, a interesantno je i da nema ni urbanistički centar. Kako kažu žitelji Petrovaradina, koliko su blizu Novom Sadu, toliko su i daleko od njega, jer se za većinu potrebština i zabavu mora preći Varadinski most.
Nekada su se Petrovaradinci mogli pohvaliti mnoštvom kafana, lokala, a u bioskopu „Dunav“ mogli su se pogledati najnoviji filmovi, dok su se u plesnim salama poput one u kafani „K Frankopanu“ rađale i ljubavi.
U naselju proteklih 15 godina je aktivno Hrvatsko kulturno-prosvjetno društvo „Jelačić“ u skopu koje funkcioniše sportska sekcija, klapa, škola tambure i tamburaški orkestar. Želja ovog društva je, kako kažu, da sačuvaju bogatu istoriju Petrovaradina od zaborava i da upute žitelje na ono što je bio od samog osnivanja, a što je većinom ostalo nepoznato. Pored ovog, udruženje koje se aktivno bavi očuvanjem i zaštitom kulturne baštine osnovano je u podgrađu 2002. godine pod nazivom „Suburbium“. Osnovali su ga istoričari, istoričari umetnosti, novinari, pisci, prevodioci i ekonomisti.
Osamdesetih godina prošlog veka jedno od omiljenih mesta za izlazak mladih bila je diskoteka “Točak”. Ona je otvorena još davne 1961. godine. Sudbina ove diskoteke zapečaćena je 2009. godine kada je izgorela u požaru koji je izbio tokom noći. U Preradovićevoj ulici donedavno je postojala nadaleko poznata kafana “Efika” koja je okupljala ljubitelje dobrog zvuka i čašice žestine. Još jedan popularan lokal u Petrovaradinu bio je klub „Enter“ koji je bio poznat po „žurkama nakon žurki“, a koji se nalazio u prolazu Beogradske kapije.
Petrovaradin je oduvek bio dom strastnih lovaca i ribolovaca. Zbog toga je još davne 1873. godine osnovano lovačko društvo „Zec“ čije prostorije se danas nalaze pored petrovaradinske pijace. Sredinom prošlog veka, 1953. godine, grupa ribolovaca i zaljubljenika u Dunav odlučila je da osnuje svoje drušvo. Udruženje i restoran „Šaran“, do kog se stiže zemljanim putem pored fabrike „Pobeda“, i danas je popularno među ljubiteljima pecanja ali i kao mesto za odmor i druženje.
Mladi u ovom naselju nemaju puno izbora da kvalitetno provedu slobodno vreme. Omiljeno mesto za okupljanje im je Molinarijev park, koji je osmislio 1874. general-inžinjer Anton Molinari, a koji je obnovljen 2011. godine. Osim toga, jedino igralište za mališane u blizini je u parku pored OŠ „Jovan Dučić“. Sugrađani sa kojima smo razgovarali požalili su se da čak sa Karagače, koji je na drugom kraju Petrovaradina, dovode decu na ovo igralište, a da žitelji Male Karagače nemaju ni struje.
A uoliko se neko odluči da se bavi sportom pored teretane na raspolaganju ima Društvo za fizičku kulturu “Partizan“ koji se nalazi u Preradovićevoj ulici, preko puta OŠ „Jovan Dučić“, fudbalski klub “Petrovaradin” koji je osnovan 1925. godine, a koji se trenutno takmiči u Novosadskoj ligi, ili istoimeni ženski rukometni klub. Zaljubljenici u šah mogu da posete klub „Kraljica Ptt“, iz kog su ponikli i prvaci Vojvodine, a koji postoji više od dve decenije u Ulici Marina Držića 1a. Ipak, Petrovaradin je možda najpoznatiji po konjičkim klubom „Petras“ koji nudi terapijsko, sportsko i rekreativno jahanje.
Interesantno je da Petrovaradin nema ni jedan veći tržni centar. Doduše nekoliko manjih prodavnica nalazi se u blizini petrovaradinske pijace i u Preradovićevoj ulici, ali da bi se kupile cipele ili kaput ipak se mora se ići za Novi Sad.
S. Kovač
Anketa: Šta je potrebno Petrovaradinu?
| Marta Panian, učenica: „Mislim da mladi nemaju mesto gde bi se mogli družiti i izlaziti. Fali nam jedan mali bioskop, nemamo čak ni lokalni klub gde bismo mogli izlaziti, nemamo ni tržni centar za razliku od drugih delova grada. Najviše bih želela da se otvori likovna galerija koja se ne nalazi na Tvrđavi, već koja je pristupačna svima.“ |
|
| Jovan Subotin, slikar: „Pošto sam slikar mislim da Petrovaradinu fali prostor gde bi mogli umetnici da izlažu, a koji nije na Tvrđavi. Smatram da bi pogodno mesto za to bio restoran “Trag rode i mačka” koji već izvesno vreme ne radi. Mislim da je to odlična lokacija, jer je u blizini Molinarijev park koji je uvek pun dece i šetača.“ |
|
| Zeko Osmani, trgovac: „Smatram da ne nedostaje kulturnih sadržaja u Petrovaradinu. Egzit se organizuje već godinama, a od nedavno i Festival uličnih svirača. Kada se govori o kulturi, mislim da treba početi od osnovnih stvari. Pre svega se mora povesti računa o čistoći ovog dela grada, jer smatram da turisti stiču ružnu sliku o Petrovaradinu.“ |
|
| Mara Banjac,penzionerka: „Živim na Karagači i uvek se šalim da iz prirode moramo doći u Petrovaradin samo zbog dečjeg igrališta. Nisam uopšte zadovoljna kulturnim i obrazovnim sadržajima. Žao mi je što nije adaptiran nijedan prostor u kom bi se mogle održavati predstave za decu ili da gostuju kulturno-umetnička društva.“ |
