Petrovaradinci bez straha gase požare
Tokom NATO agresije 1999. godine Novi Sad nije pošteđen bombardovanja, već je bio jedan od prvih meta. Za 78 dana, koliko je trajala ova opsada, čak 736 sati naš grad je bio pod uzbunom.
Stradala su sva tri mosta preko Dunava, industrijski objekti, škole, stambene zgrade, a na Svetski dan slobode medija, 3. maja 1999. godine, srušena je zgrada Televizije Novi Sad na Mišeluku.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Petrovaradina prvi su stigli do Televizije Novi Sad, koja je bila u plamenu vidljivom iz svih delova grada.
„Tokom bombardovanja naše vatrogasno društvo bilo je 24 časa u pripravnosti. To veče, 3. maja, rečeno nam je da sva vatrogasna vozila moraju doći do nadvožnjaka na Mišeluku kako bi se isplanirali naredni koraci, izdala zaduženja i napravio raspored jedinica“, priča dugogodišnji član DVD Petrovaradin Tomislav Požgaj.“ Iako su se svi tešili da Televizija Novi Sad nikako ne može da bude meta, znali smo da je ona verovatno jedan od objekata koji će biti pogođen projektilom.“
Petrovaradinci su danonoćno bili spremni da pomognu kolegama iz novosadske vatrogasne brigade, policiji, vojsci i civilima.
„Kada je pogođena TV Novi Sad, tadašnji predsednik našeg društva sazvao je hitan sastanak. Nedostajalo je vozača, pa sam ja preko 50 dana bio za volanom vatrogasnog kamiona“, kaže Tomislav.“ Kada smo stigli, prizor je bio neverovatan. Kapije su bile srušene i potpuno uništene, a stakla je bilo na sve strane. Tu noć smo prešli 120 kilometara od televizije do stanice policije u Sremskoj Kamenici kako bismo napunili kamion vodom iz hidranta.“
Gašenje požara trajalo je od 22 časa, pa sve do dva sata iza ponoći. Međutim, hrabri Petrovaradinci su se tada morali evakuisati. Javljeno je da su avioni opet iznad Novog Sada i bilo je suviše opasno ostati blizu ruševina. „Vatra nije buktala, ali je ipak ostalo žara ispod krša, što je zahtevalo vatrogasnu stražu kako se požar ne bi proširio“, priseća se Tomislav.“ Do sedam časova ujutru čuvali smo zgarište televizije sa bezbedne udaljenosti, jer nismo znali da li smo u potencijalnoj opasnosti od ponovnog bombardovanja.“
Članovi DVD Petrovaradina intervenisali su i prilikom bombardovanja Mosta slobode. Kako kaže Tomislav Požgaj, kada su se približili mostu, vojska koja je bila pozicionirana u blizini mosta uveliko se povlačila, pa su pripadnici vatrogasnog odreda odlučili da se smeste na brdu kako bi imali pregled terena i situacije.
„Straha u ovom poslu nema i ne sme biti, jer on ometa rasuđivanje i tada se donose pogrešne odluke“, tvrdi Tomislav.“ Osećaj kada se nekome pomogne je poseban i ispunjava čoveka. Spasavali smo ono što je naše, što pripada svim građanima Novog Sada, našim prijateljima i porodici. Zbog toga ne sme biti straha, iako su događaji na terenu tokom bombardovanja ostavili su dubok trag u svakom od nas.“
Osim što profesionalnim vatrogascima pomažu pri gašenju požara, deset članova DVD Petrovaradin je prilikom poplava 2014. godine bilo angažovano i na nasipu kod Sremske Mitrovice kada je reka Sava pretila da se izlije iz korita. Zadatak im je bio da pomognu prilikom evakuacije stanovništva. Naravno, i ovaj zadatak su uspešno obavili.
Važno je istaći da je u Petrovaradinu oduvek bilo nezamislivo da iz kuće nema bar nekog ko je član Vatrogasnog društva, koje postoji od 1874, iz moralne obaveze prema ovdašnjim dobrovoljcima koji su, neretko ručno, kantama s vodom, štitili naselje jer je novosadskim vatrogascima bilo teško da dođu na vreme.
Društvo je i osnovano posle jednog velikog letnjeg požara, kad je izgoreo velik deo Petrovaradina budući da su ga činile mahom seljačke kuće pokrivene trskom.
S. Kovač
