Petnaestak stranih volontera pretvara rit u turističku destinaciju
Grupa od 15 devojaka i mladića iz Japana, Luksemburga, Holandije, Portugala, Estonije, Španije, Turske, Francuske i Srbije u okviru drugog dela ovogodišnjeg volonterskog kampa „Sačuvajmo rit” u organizaciji Pokreta gorana Vojvodine, peti dan učestvuje u krčenju divljeg rastinja na Karlovačkom Dunavcu, nastavljajući tako misiju te nevladine organizacije usmerene na očuvanje tog dela Koviljsko-petrovaradinskog rita i stvaranje prostora za boravak Karlovčana i turista na njemu
Po rečima lidera kampa Nikole Pejakovića, za razliku od volonterki iz Velike Britanije, koje su od 27. jula do 6. avgusta čistile deo obale Starog Dunava levo od saletle, nova skupina mladih iz Srbije i inostranstva ima zadatak da isti posao obavi u produžetku, u dužini od 150 metara, do bunkera. Njihov zadatak je i da prefarbaju konstrukciju saletle, ili učionice na otvorenom, kako je u Pokretu gorana zovu, kao i sto i klupe u njoj. Osim toga, obaveza će im biti i da dovrše drveni mostić, u čijem podizanju je učestvovala grupa volonterki pre njih, te da pored saletle postave dva seta stolova i klupa.
– Program njihovog boravka u Sremskim Karlovcima i Ekološkom centru „Radulovački“ podrazumeva i edukativne i druge aktivnosti osim rada – kaže Nikola Pejaković. – Na terenu se zadržavamo do podneva, nekad nešto kraće, u zavisnosti od temperatura. Proteklih dana imali su prilike da borave na ostrvu, voze se katamaranom, a tokom te vožnje i saznaju od Đurđice Simin o biljnom i živitinjskom svetu koji naseljava rit, obišli Karlovce i Novi Sad. Ne žale se na posao i vredni su. Prijateljski su nastrojeni i druže se među sobom.
Ovo je peti kamp koji Pokret gorana Vojvodine organizuje na Dunavcu i tokom tog perioda s površine od oko 2.000 kvadratnih metara, uklonjeni su invazivne biljne vrste i podrast. Lane je nasuto oko 3.200 kubnih metara zemlje i podignuta nadstrešnica. Svake godine, zahvaljujući goranima, taj deo karlovačkog priobalja postaje sve primamljiviji kutak za boravak u prirodi.
U nastojanjima Pokreta gorana Vojvodine da taj deo Karlovaca učini atraktivnim domaćem stanovništvu i turistima i uvrsti ga u eko-turističku ponudu mesta, ta organizacija uživa podršku lokalnog JKP „Belilo“, JP „Vojvodinašume“, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Ministarstva zaštite životne sredine, Patrijaršije SPC, Ministarstva omladine i sporta te Mladih istraživača Srbije. Kamp se završava 16. avgusta.
ZBOG ČEGA STE ZA VOLONTIRANJE ODABRALI KAMP „SAČUVAJMO RIT”?
Rintaro Koide, Japan:
– Prvi put sam u Srbiji, koja mi nije interesantna kao turistička destinacija, nego kao mesto za volontiranje. Interesujem se, inače, za zaštitu prirode, i to je jedan od razloga zašto sam ovde. Srbija je lepa zamlja, koliko sam mogao da vidim. Reke u vašoj državi su čistije, ali Japanci su u prednosti kada je zaštita prirode u pitanju.
Ivan Rinkema, Holandija:
– Majka mi je Slovenka i poznajem dobro kulturu tog naroda, ali sam hteo da upoznam i jug. Dopada mi se priroda Srbije, ali vidim da ima mnogo smeća po ulicama. Moram da priznam da sam iznenađen brojem kazina kod vas, a primećujem i izvesnu haotičnost u radu nekih službi. Karlovci su lep gradić i dopada mi se što funkcionišu kao mala zajednica.
Anton Baskes Arijes, Španija:
– Ovde sam jer volim prirodu i bavim se njenim očuvanjem, a i odgovarao mi je termin za dolazak. Nisam nikad bio u Istočnoj Evropi, a za Srbiju sam čuo da je lepa zemlja sa zgradama starijim od onih u Španiji. Nosim lepe utiske o Karlovcima i Novom Sadu i bez daljnjeg bih svim preporučio da dođu, ako ni zbog čega drugog, ono zato što su drugačiji.
Marijana Soza, Portugal:
– Videla sam da je reč o kampu posvećenom biodiverzitetu, a pošto studiram biologiju, poželela sam da vidim kako je u drugim zemljama. Sviđa mi se ovde, ono što sam očekivala, to sam i videla, a radimo mnogo manje no što sam se nadala. Leteći iznad Srbije, primetila sam da ima dosta zelenila, a boraveći ovde – i da su ljudi veoma gostoljubivi.
