Otvoren Petrovaradinski karneval nakon pauze od osam decenija
Kulturno-umetnička društva, mažoretkinje, duvački orkestri, karnevalske i pozorišne trupe, te žene u narodnim nošnjama, gimnazijalci, učenici, pa i biciklisti, prodefilovali su danas tokom Velike karnevalske povorke u podgrađu Petrovaradinske tvrđave.
Od crkve Svetog Jurja u Štrosmajerovoj ulici, učesnici su prošli ispred rodne kuće bana Jelačića i završili šetnju u ulici Prote Mihaldžića, gde su na karnevalskoj bini predstavili svoje umeće, talenat i zanimljive maske.
Povratak karnevalskog života bio je neophodan na ulicama našeg grada, a to je i prikazano na obnovljenoj manifestaciji „Petrovaradinski karneval”, na kojoj se, nakon 83 godine, vraćaju nekadašnje vrednosti sa idejom da se stari koncept ne naruši, ali da se Novom Sadu podari nova, prepoznatljiva manifestacija.
Osim karnevalskih trupa iz našeg grada, tradiciju su obnovili učesnici iz Bačke Topole, Apatina, Bele crkve, Stare Pazove, kao i folklorni ansambl iz Pirota kojem su posetioci pružili ogromnu podršku.
Među najzapaženijim bile su i Šabačke mažoretkinje koje su širokim balskim haljinama zadivile prisutne, ali su i prikazale bajkovitu priču o zimskoj idili, koje danas ima sve manje i manje.
– Naša koreografija predstavlja sve što možete da očekujete od najhladnijeg godišnjeg doba – rekla je mažoretkinja Valentina Ignjatović. – Igram ulogu glavne princeze koja spava tokom cele godine, a kada dođe zima onda budim moje zimske lepotice i tada počinje bajka i onda plešemo.
Među trupama našli su se i gosti iz Sente, duvački orkestar koji se predstavio petrovaradinskoj publici na karnevalskoj bini uz tradicionalni marš. – Naš orkestar postoji već 150 godina i trudimo se da uvek negujemo različite muzičke žanrove – naveo je muzičar Žolt Nađ Zambo. – Nas 15 stalnih članova najčešće sviramo marševe, filmsku i plesnu muziku i često nam pomažu mladi ljudi koji, kada završe muzičku školu, dođu u orkestar da se usavršavaju, a kasnije upišu i fakultet.
Da se karnevalski život tek vraća u naš grad dokazuju i skorašnje manifestacije poput Dana mimoze ili Dečjeg novogodišnjeg karnevala, ali potpunu karnevalsku groznicu možemo da očekujemo tek narednih godina, jer među posetiocima nije bilo mnogo maskiranih, osim nekoliko njih.
– Spontano sam se organizoavala sa svojim prijateljima da dođemo ovde jer tek učimo o karnevalu – rekla je Julijana Sunajko iz Petrovaradina. – Ovom prilikom sam se maskirala u grozd zato što on predstavlja početak proleća, kao simbol nekadašnjeg i današnjeg Srema. Pre svega sam došla da se malo našalim i dobro zabavim, i baš mi je simpatično kako ovo sve izgleda.
A. Čegar