Отворен Петроварадински карневал након паузе од осам деценија
Културно-уметничка друштва, мажореткиње, дувачки оркестри, карневалске и позоришне трупе, те жене у народним ношњама, гимназијалци, ученици, па и бициклисти, продефиловали су данас током Велике карневалске поворке у подграђу Петроварадинске тврђаве.
Од цркве Светог Јурја у Штросмајеровој улици, учесници су прошли испред родне куће бана Јелачића и завршили шетњу у улици Проте Михалџића, где су на карневалској бини представили своје умеће, таленат и занимљиве маске.
Повратак карневалског живота био је неопходан на улицама нашег града, а то је и приказано на обновљеној манифестацији „Петроварадински карневал”, на којој се, након 83 године, враћају некадашње вредности са идејом да се стари концепт не наруши, али да се Новом Саду подари нова, препознатљива манифестација.
Осим карневалских трупа из нашег града, традицију су обновили учесници из Бачке Тополе, Апатина, Беле цркве, Старе Пазове, као и фолклорни ансамбл из Пирота којем су посетиоци пружили огромну подршку.
Међу најзапаженијим биле су и Шабачке мажореткиње које су широким балским хаљинама задивиле присутне, али су и приказале бајковиту причу о зимској идили, које данас има све мање и мање.
– Наша кореографија представља све што можете да очекујете од најхладнијег годишњег доба – рекла је мажореткиња Валентина Игњатовић. – Играм улогу главне принцезе која спава током целе године, а када дође зима онда будим моје зимске лепотице и тада почиње бајка и онда плешемо.
Међу трупама нашли су се и гости из Сенте, дувачки оркестар који се представио петроварадинској публици на карневалској бини уз традиционални марш. – Наш оркестар постоји већ 150 година и трудимо се да увек негујемо различите музичке жанрове – навео је музичар Жолт Нађ Замбо. – Нас 15 сталних чланова најчешће свирамо маршеве, филмску и плесну музику и често нам помажу млади људи који, када заврше музичку школу, дођу у оркестар да се усавршавају, а касније упишу и факултет.
Да се карневалски живот тек враћа у наш град доказују и скорашње манифестације попут Дана мимозе или Дечјег новогодишњег карневала, али потпуну карневалску грозницу можемо да очекујемо тек наредних година, јер међу посетиоцима није било много маскираних, осим неколико њих.
– Спонтано сам се организоавала са својим пријатељима да дођемо овде јер тек учимо о карневалу – рекла је Јулијана Сунајко из Петроварадина. – Овом приликом сам се маскирала у грозд зато што он представља почетак пролећа, као симбол некадашњег и данашњег Срема. Пре свега сам дошла да се мало нашалим и добро забавим, и баш ми је симпатично како ово све изгледа.
А. Чегар