Osmi mart – rekapitulacija
Prođe još jedan Dan žena u našem malom gradu. Primećujemo da se od prvog obeležavanja 1911. postigla kakva-takva ravnopravnost i promenila kultura sećanja na zaslužne pojedinke.
Način na koji ga proslavljaju oni koji drže do 8. marta postao je glamurozniji, što se videlo po ponudi u gradu, od pažljivo osmišljenog repertoara uz pratnju profi plesača koji igraju bečki valcer, pa do ekskluzivne večere sa pet sledova. Na istom tragu, želeći da iznenađenje bude izuzetno, jedan sugrađanin ispisao je na hartiji „Volim te, Bubice!” i okačio na vrata crvenog automobila. Nadamo se da joj radost nije pokvario komentar nekog zajedljivca: „Bolje da joj je popravio branik!” Jednoj novosadskoj učenici nestao je, nažalost, novac skupljen za poklon razrednoj, a sa njime račun od kupljene ženske torbe i spisak drugara koji su dali prilog. Nepoznata sugrađanka dobila je iznenađenje u vidu čišćenja stana, za šta se anonimno tražila preporuka. Originalno, nema šta, osim činjenice da je za to opet bila angažovana žena. Neke firme su se više „isprsile”, neke manje. Bombonom u gradskom prevozu nisam stigla da se zasladim, ali zato jesam čokoladicom sa zaheftanim kartonskim srcem, kojom naš kolega obraduje svake godine sve svoje saborkinje.
Slađana Milačić