Осми март – рекапитулација
Прође још један Дан жена у нашем малом граду. Примећујемо да се од првог обележавања 1911. постигла каква-таква равноправност и променила култура сећања на заслужне појединке.
Начин на који га прослављају они који држе до 8. марта постао је гламурознији, што се видело по понуди у граду, од пажљиво осмишљеног репертоара уз пратњу профи плесача који играју бечки валцер, па до ексклузивне вечере са пет следова. На истом трагу, желећи да изненађење буде изузетно, један суграђанин исписао је на хартији „Волим те, Бубице!” и окачио на врата црвеног аутомобила. Надамо се да јој радост није покварио коментар неког заједљивца: „Боље да јој је поправио браник!” Једној новосадској ученици нестао је, нажалост, новац скупљен за поклон разредној, а са њиме рачун од купљене женске торбе и списак другара који су дали прилог. Непозната суграђанка добила је изненађење у виду чишћења стана, за шта се анонимно тражила препорука. Оригинално, нема шта, осим чињенице да је за то опет била ангажована жена. Неке фирме су се више „испрсиле”, неке мање. Бомбоном у градском превозу нисам стигла да се засладим, али зато јесам чоколадицом са захефтаним картонским срцем, којом наш колега обрадује сваке године све своје саборкиње.
Слађана Милачић