Odbojka čenejskoj deci prirasla za srce

– Pored redovna tri časa fizičkog vaspitanja, naši učenici utorkom i četvrtkom učestvuju u projektu Saveza za školski sport Novog Sada, a podeljeni su u tri grupe, od prvog do trećeg, od četvrtog do šestog i sedmog i osmog razreda – objašnjava pomoćnik direktora Gordana Damjanac. – Vreme održavanja treninga smo prilagodili dečjim obavezama. Prošle godine imali smo dva instruktora, pa su deca imala priliku da prođu kroz sve sportove, čak i mačevanje. Inače, naša škola se opredelila za odbojku, ali veliko interesovanje vlada i za sportove koji nisu standardni.

Matična škola u gradu je prepoznatljiva po gimnastici, a godinama na republičkim takmičenjima zauzimaju jedno od prva tri mesta. – Iz Čeneja imamo dve devojčice koje treniraju gimnastiku, a Bojana Gigić je čak bila u sastavu školske ekipe koja je ostvarila zapažen rezultat. Prema Gordaninim rečima svi nastavnici u školi se trude da čenejskim mališanima usade sportski duh.

– Pre nekoliko godina dobili smo novu sportsku salu, a do tada su deca fizičko radila na otvorenom terenu ispred škole kada je lepo vreme. Kada je nevreme, imali smo sto za stoni tenis i to je bilo sve. Svi smo se obradovali novoj sali, posebno nastavnik fizičkog. Naše učenike vodimo i na klizanje, čak ih je jednom prilikom bilo 74 na ledu u Spensu. Deca nižih razreda učestvuju i na Novosadskom krosu u Kameničkom parku, gde su stigli do prvih medalja i njihovoj sreći nije bilo kraja. Stariji razredi idu na Fruškogorski maraton na stazu od 10 kilometara, a mlađi na stazu zadovoljstva od četiri kilometra – naglašava Damjanac.

Napominje da se na primeru mališana iz Čeneja, koji je svega 15 kilometara udaljen od Novog Sada, najbolje vidi značenje narodne izreke “Tako blizu, a tako daleko”.

– Deci u gradu je sport na izvolite, a naši moraju da se izuzetno potrude da bi nešto trenirali. Zbog toga su naša deca zahvalna za sve što im ponudimo, kulturna su, vaspitana, znaju kako da se ponašaju – zaključuje Gordana Damjanac.

J. Galić