Одбојка ченејској деци прирасла за срце

– Поред редовна три часа физичког васпитања, наши ученици уторком и четвртком учествују у пројекту Савеза за школски спорт Новог Сада, а подељени су у три групе, од првог до трећег, од четвртог до шестог и седмог и осмог разреда – објашњава помоћник директора Гордана Дамјанац. – Време одржавања тренинга смо прилагодили дечјим обавезама. Прошле године имали смо два инструктора, па су деца имала прилику да прођу кроз све спортове, чак и мачевање. Иначе, наша школа се определила за одбојку, али велико интересовање влада и за спортове који нису стандардни.

Матична школа у граду је препознатљива по гимнастици, а годинама на републичким такмичењима заузимају једно од прва три места. – Из Ченеја имамо две девојчице које тренирају гимнастику, а Бојана Гигић је чак била у саставу школске екипе која је остварила запажен резултат. Према Горданиним речима сви наставници у школи се труде да ченејским малишанима усаде спортски дух.

– Пре неколико година добили смо нову спортску салу, а до тада су деца физичко радила на отвореном терену испред школе када је лепо време. Када је невреме, имали смо сто за стони тенис и то је било све. Сви смо се обрадовали новој сали, посебно наставник физичког. Наше ученике водимо и на клизање, чак их је једном приликом било 74 на леду у Спенсу. Деца нижих разреда учествују и на Новосадском кросу у Каменичком парку, где су стигли до првих медаља и њиховој срећи није било краја. Старији разреди иду на Фрушкогорски маратон на стазу од 10 километара, а млађи на стазу задовољства од четири километра – наглашава Дамјанац.

Напомиње да се на примеру малишана из Ченеја, који је свега 15 километара удаљен од Новог Сада, најбоље види значење народне изреке “Тако близу, а тако далеко”.

– Деци у граду је спорт на изволите, а наши морају да се изузетно потруде да би нешто тренирали. Због тога су наша деца захвална за све што им понудимо, културна су, васпитана, знају како да се понашају – закључује Гордана Дамјанац.

Ј. Галић