Od početka korone sve manje poslova za zanatlije
Zanatlije i zanatska udruženja bi uskoro mogli dobiti dugoočekivani zakon o zanatstvu, što bi im u mnogome olakšalo poslovanje koje im je od početka korone desetkovano.
Kako saznajemo od predsednika novosadskog Udruženja zanatlija Slavka Novakovića, postojala su dva nacrta zakona o zanatsvu, ali nikada do sada nisu ušla u skupštinsku proceduru.
- Imali smo sastanak sa Veroljubom Arsićem iz Odbora za privredu regionalnog razvoja trgovine turizma i energetike, gde nam je obećano da će zakon biti gotov za šest meseci. Mi smo veoma uporni i insistiraćemo na tome. To nije naš, niti je to hir Novog Sada, to je interes Srbije – kaže Novaković.
Korona je, kaže naš sagovornik, uticala kako na ugostitelje, turistički sektor, tako i na novosadske zanatlije. Država je uradila mnogo, kaže Novaković, ali problemi su i dalje tu.
- Ovo traje već više od godinu dana. Frizerima i kozmetičarima je zabranjivan rad i oni su bili u jako teškoj situaciji. Međutim i onima kojima nije zabranjivan rad nije ništa bolje. Radili smo anketu koja pokazuje da zanatlije u odnosu na perod pre korone rade između 30 i 50 odsto. To je čisto preživljavanje – kaže Novaković.
Istovremeno, prosek godina zanatlija je 55 i nema izgleda da će se podmladiti. Dobrih majstora je sve manje, a Novosađani često imaju zamerku da ne mogu pronaći dobrog molera, gipsara, električara… Isto je i sa kompanijama koje dolaze u Novi Sad, jer nema radne snage.
- Ne školujemo majstore niti objašnjavamo deci šta je zanat i da od njega može lepo da se živi. Trebalo bi deci u školama više govoriti o zanatima, kao i o tome koliko oni mogu zaraditi i kako mogu živeti od toga.
Obično kada pitate studente završnih godina gde bi želeli da rade, većina njih odgovara da je to javni sektor. Treba da postoji i javni sektor, ali i zanat donosi profit. Na primer, firma iz Užica je dobila veliki posao kada se gradio Soči. Nisu imali sertifikovanog varioca. Onda su otišli u Rumuniji i Bugarsku i našli 200 varilaca, dali im platu 2.000 evra i svi zadovoljni– kaže Novaković.
Zanati su, kaže naš sagovornik, evoluirali. Frizer se danas ne bavi samo šišanjem i minivalom, već se organizuju razna doškolavanja, kursevi... Svi se trude da budu najbolji kako bi zadržali mušterije i, po njegovim rečima, mogu da zarade više nego u javnom sektoru.
S druge strane, Udruženje organizuje kurseve obuke za zanatlije u saradnji s Nacionalnom službom za zapošljavanje i Gradom Novim Sadom. Interesovanje je veliko i na obuku se javi tri puta više ljudi od onog koliko mogu da prime. Interesovanje je najveće za profilima poput drvoprerađivača, pletača, krojača i obućara.
- Na kurseve dolaze mladi, ali i oni koji su ostali bez posla, pa žele da nauče neki od zanata kako bi nastavili da rade kod majstora ili da otvore svoju zanatsku radnju - pojašnjava Novaković.
Po njegovim rečima, u Novom Sadu broj zanatlija se ne menja i kreće se od 5.500 do 6.000. Najviše je frizera. Privrednika u gradu ima 12.000, a u Srbiji 250.000.
Slađana Aničić Ilić
