Од почетка короне све мање послова за занатлије

Како сазнајемо од председника новосадског Удружења занатлија Славка Новаковића, постојала су два нацрта закона о занатсву, али никада до сада нису ушла у скупштинску процедуру.

- Имали смо састанак са Верољубом Арсићем из Одбора за привреду регионалног развоја трговине туризма и енергетике, где нам је обећано да ће закон бити готов за шест месеци. Ми смо веома упорни и инсистираћемо на томе. То није наш, нити је то хир Новог Сада, то је интерес Србије – каже Новаковић.

Корона је, каже наш саговорник, утицала како на угоститеље, туристички сектор, тако и на новосадске занатлије. Држава је урадила много, каже Новаковић, али проблеми су и даље ту.

- Ово траје већ више од годину дана. Фризерима и козметичарима је забрањиван рад и они су били у јако тешкој ситуацији. Међутим и онима којима није забрањиван рад није ништа боље. Радили смо анкету која показује да занатлије у односу на перод пре короне раде између 30 и 50 одсто. То је чисто преживљавање – каже Новаковић.

Истовремено, просек година занатлија је 55 и нема изгледа да ће се подмладити. Добрих мајстора је све мање, а Новосађани често имају замерку да не могу пронаћи доброг молера, гипсара, електричара… Исто је и са компанијама које долазе у Нови Сад, јер нема радне снаге.

- Не школујемо мајсторе нити објашњавамо деци шта је занат и да од њега може лепо да се живи. Требало би деци у школама више говорити о занатима, као и о томе колико они могу зарадити и како могу живети од тога.

Обично када питате студенте завршних година где би желели да раде, већина њих одговара да је то јавни сектор. Треба да постоји и јавни сектор, али и занат доноси профит. На пример, фирма из Ужица је добила велики посао када се градио Сочи. Нису имали сертификованог вариоца. Онда су отишли у Румунији и Бугарску и нашли 200 варилаца, дали им плату 2.000 евра и сви задовољни– каже Новаковић.

Занати су, каже наш саговорник, еволуирали. Фризер се данас не бави само шишањем и минивалом, већ се организују разна дошколавања, курсеви... Сви се труде да буду најбољи како би задржали муштерије и, по његовим речима, могу да зараде више него у јавном сектору.

С друге стране, Удружење организује курсеве обуке за занатлије у сарадњи с Националном службом за запошљавање и Градом Новим Садом. Интересовање је велико и на обуку се јави три пута више људи од оног колико могу да приме. Интересовање је највеће за профилима попут дрвопрерађивача, плетача, кројача и обућара. 

- На курсеве долазе млади, али и они који су остали без посла, па желе да науче неки од заната како би наставили да раде код мајстора или да отворе своју занатску радњу - појашњава Новаковић. 

По његовим речима, у Новом Саду број занатлија се не мења и креће се од 5.500 до 6.000. Највише је фризера. Привредника у граду има 12.000, а у Србији 250.000.

Слађана Аничић Илић