Novosadski turistički vodiči otkrivaju – Prodavnica „Lipar”: Sladoled na štapiću

– Krajem 19. i u prvim godinama 20. veka, “Srpska Atina” bila je izuzetno živ grad i njen glas čuo se daleko, ali se Novi Sad nekako usporio i utišao između dva svetska rata i bilo mu je potrebno nekoliko decenija da ponovo pronađe svoj put – priča Srđan Bošković. – To se desilo u sedmoj deceniji dvadesetog veka, kada se ekonomija razvija bolje kao ikada, pa Novi Sad ima jednu od najsveobuhvatnijih industrija u Jugoslaviji, sa preko 20.000 ljudi koji rade u fabrikama.

Kako Bošković objašnjava, tada se otvara i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Zbirka Strane umetnosti, mnogi bioskopi, a zida se i nova železnička stanica, Univerzitet, Žeželjev most i Bulevar oslobođenja.

– Grad postaje mesto velike energije i stvaranja na svim poljima, a pored onoga što je važno za naciju u državnom i kulturološkom smislu, postoji i ono što je važno za malog čoveka – govori Srđan Bošković. – Danas na svakih par koraka možemo ući u neku radnju i kupiti bilo šta, a nekada su se ljudi uglavnom snabdevali na pijacama, dok je postojao manji broj specijalizovanih radnji sa ograničenim asortimanima.

Za poslovođu prodavnice “Lipar” postavljen je Branislav Srba Vulić, koji je čovek retkog talenta i interesantnog životnog puta, otkriva Bošković. U vojsci je kurir Jovanke Broz, a kasnije radi u prodavnici “Bombonjera Kraš“, gde nastaje skandal jer prozor prodavnice ukrašava čokoladnim jajima za katolički uskrs, nakon čega se prodaja povećava, ali kako tematika nije bila interesantna tadašnjim vlastim, on biva smenjen i postaje fizički radnik.

– Nakon što je postao poslovođa prodavnice “Lipar”, on uvodi novine koje će se masovno uvesti tek pola veka kasnije, a jedna od njih je bila i dostava namirnica na kućnu adresu – priča Srđan Bošković. – Svake godine je uvodio nešto novo, pa je tako 1963. godine počeo da prodaje vino “Krokan” sa Bisernog ostrva.

Prema rečima Srđana Boškovića, grof Rohonci ovo vino počeo je da uzgaja na svom imanju u blizini Bečeja zbog opklade, a “Krokan” je muskatno vino u kojem su svojevremeno uživali i Tito, a kasnije Putin i drugi važni ljudi.

– Velika novina koja je usledila 1964. godine je i prodaja konzervi sa gotovom hranom, kada počinje da prodaje i nar i dalmatinski šipak – objašnjava Bošković. – Možda najvažnija novina za mlađe naraštaje našeg grada dogodila se 1966. godine, kada je u asortiman prodaje uvrstio 30 vrsta sladoleda “Ledo”.

Te godine, Srba prodaje kifle sa uličnog štanda, ali, kako naš sagovornik kaže, ova praksa se ukida, iako “Lipar” dnevno proda neverovatnih 3.500 kifli.

– Još jedna radost mališanima bila je i prodaja sladoleda na štapiću, što se u “Liparu” prvi put desilo, ali kako ništa ne traje večno, Srba je prešao da radi u druge radnje, a “Lipar” polako pada u zaborav – zaključuje Bošković.

U saradnji sa novosadskim turističkim vodičima, list „Dnevnik“ će svake nedelje objavljivati priče i zanimljive anegdote o istoriji i arhitekturi grada, znamenitim ljudima, gastronomiji, kao i skrivenim ili zaboravljenim predelima koji krase Srpsku Atinu i okolna mesta.

D. Andulajević