NOVOSADSKA DEPONIJA DOBIJA ZELENI POJAS I VETROZAŠTITU Topola, vrba i bagrem prirodni saveznici u čišćenju zemljišta i poboljšanju životne sredine
Kako bi istraživali fitoremedijacione moći različitih drvenastih biljaka, a u isto vreme podigli biodiverzitet na viši nivo, zaposleni sa Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine pokrenuli su projekat „Drveće za redukciju kontaminenata na novosadskoj deponiji”, u saradnji sa američ-kim „U.S. Forest Service”, koji su finansirali 49.000 dolara za realizaciju ove ideje.
Kako je za „Dnevnik” rekao naučni savetnik u Institutu dr Dejan Stojanović, u saradnji sa gradskim vlastima, dobili su parcelu od oko 4.5 hektara na kojoj je bilo planirano podizanje šume.
Saradnja je potpisana na tri godine, a projekat se realizuje u tri faze, s tim što se u januaru, u prvoj fazi radilo postavljanje šume na širem području deponije, koje se u katastru vodi kao zeleni zaštitni pojas.
– Projekat smo počeli prošle godine, posadili smo drvenaste vrste, a u drugoj i trećoj fazi će se istra-živati kako različite drvenaste vrste uklanjaju zagađenje iz zemljišta. Na toj površini stvarala se di-vlja deponija, pa je bilo neophodno pre svega očistiti je i pripremiti za sadnju, te su nam u toj misiji puno pomogli radnici JKP „Čistoća” , koja su uz dva bagera uspeli da očiste delove parcele zatrpane smećem, te dodaju sloj zemlje, a bager je za ove svrhe dotirao i JP „Put”.
S obzirom na to da na staništu postoje razlike u zemljištu na samoj parceli, tako da ista vrsta ne može da bude zasađena na celoj površini, naučni saradnik kaže da je niži deo terena vlažniji, te su tu sadili topolu i vrbu, a na višem delu, zbog uslova koje diktira zemljište, posađene su bagrem i divlje voćne vrste kruške, jabuke i trešnje, jer su to vrste koje zbog plodova mogu da privlače drugi živi svet, prvenstveno ptice i insekte, te se na taj način utiče i na povećanje biodiverziteta. Ukupno je zasađeno 3.800 pojedinač-nih sadnica.
I najmlađi učili u prirodi
U projekat se, kaže dr Dejan Stojanović uključuje i javnost, te su jednog dana ugostili i decu iz vrtića. S ob-zirom na to da se znanja najbolje usvajaju u praksi, na terenu je sprovedena edukativna radionica, kako bi na licu mesta mogli da saznaju nešto više o prirodnim procesima, procesu fotremedijacije, sadnji biljaka i njihovom održavanju, zašto su nam one značajne....
– Projekat ima naučno – istraživački karakter , jer ćemo videti koliko je koja vrsta podložna fitore-medijaciji, a sa druge strane dobili smo zaštitni pojas na površini gde je bila deponija i imamo značajno veću zelenu površinu, što se definiše kao opšta korist – kaže Stojanović, koji je inače i pomoćnik di-rektora na Institutu za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine.
U akciji sadnje učestvovao je 31 čovek iz kolektiva Instituta. Ideja koju su predložili Amerikancima je bila da ne organizuju treća lica da obave taj posao, već su se oni kao kolektiv organizovali i pokazali tim-ski duh i rad, što se strancima mnogo dopalo, priča naš sagovornik.
Nakon sadnje, kaže, očekuje ih održavanje sadnica, jer je najlakše zasaditi biljku. Neophodno je nakon toga, održati je vitalnu.
Ivana Bakmaz